Šta donosi predlog novog Zakona?
Poljoprivrednici i trgovci u Srbiji u prethodnim decenijama sve od raspada bivše SFRJ svoje nezadovoljstvo i probleme uglavnom su rešavali protestima i međusobnim optuživanjima za saradnju ili nesaradnju. Na kraju je politički najteže bilo ministru poljoprivrede. Pored toga što se obračunao sa brojnim problemima i zadržao na mestu ministra poljoprivrede pun mandat, a sada već lagano ide i ka 6. godini u istom resoru, Branislav Nedimović uhvatio se u koštac i sa ovim odavno prevrućim krompirom gde je praktično bilo nemoguće državi da se ozbiljno pozabavi trgovinom poljoprivrednim proizvodima. Vlada Srbije je usvojila predlog Zakona koji treba da uredi pravila igre u oblasti trgovine poljoprivrednim proizvodima. Kako je to Duško Radović lepo objasnio – bolje da vaše odnose uredite sami nego da ih uređuje zakon, a to možete čuti na venčanjima. Ali odnos trgovac – poljoprivrednik takođe treba da bude zajedništvo jer jedni bez drugih ne mogu. Ipak, država se odlučila da propiše norme ponašanja jedinih i drugih kako bi svi bili ravnopravni učesnici u poslu, a tržište slobodno. Retkost je da jedna tema bude dovoljna za jedan intervju, ali se nadamo da ćemo uspeti da sa ministrom Nedimovićem razjasnimo najznačajnije detalje Zakona koji treba uskoro da se nađe poslanicima, a da već naredne godine postane pravilo po kojem se radi.
Zašto je potrebno da se posebnim Zakonom reši oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima?
„U Republici Srbiji poljoprivredna politika se zasniva na dva zakona a to su Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Međutim, nijedan od ova dva zakona ne omogućava regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta, koji su potrebni da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila razvoj. Pored ovog problema imamo i situaciju da tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. Da bi Republika Srbija mogla u svoj sistem da implementira zahteve i mere, koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kakva postoji u EU, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Mislim da je svima sada jasno da je krajnje vreme da donesemo ovakav akt koji će uneti red ali i sigurnost kako proizvođača, tako i trgovaca ali i potrošača.
Rekli ste da rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca. Šta zapravo time želite da poručite?
Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede. Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta. Takođe, standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman na tržištu. Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije u potpunosti usklađena sa međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.
Poljoprivrednici se žale na nedostatak sigurnosti u planiranju proizvodnje. Da li se to ovim Zakonom rešava?
Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja koje će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države i to kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima.
Vođenje poljoprivredne politike traži odgovarajuću obradu tržišnih informacija i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, radi pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS. Ovim zakonom biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.
Da li se to odnosi i na klaničnu industriju?
Kako bi se uspostavio sistem praćenja uporedivih tržišnih cena trupova i živih životinja potrebno je predvideti da se beleženje cena odnosi na jasno definisanu fazu stavljanja na tržište. Na primer, označavanje trupova bi trebalo sprovesti u trenutku razvrstavanja u kategorije, odnosno klase. Od obaveze klasiranja se može napraviti izuzetak ukoliko obim klanja u tom objektu nema značajan uticaj na tržište, ukoliko se radi o sopstvenoj proizvodnji objekta za klanje, kao i ukoliko se radi o svinjskim trupovima poreklom od autohtonih rasa. Dakle, ovde govorimo o velikim preradnim kapacitetima.
Kako će država moći da interveniše na tržištu nakon usvajanja ovog Zakona?
U svakoj tržišno orijentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cena ili obrnuto. Ovim zakonom propisuju se intervencije na tržištu, kao vrsta mera uređenja tržišta za pojedine sektore, kao i način njihovog sprovođenja, što doprinosi održavanju stabilnosti tržišta. Takođe, propisane mere su usklađene sa intervencijama na tržištu EU. Da sumiram, želimo da unapredimo razvoj poljoprivrede, unesemo sigurnost poljoprivrednicima i omogućimo izvoznicima da više izvoze.
Šta je to što je posebna novina kod ovog Zakona?
Mislim da ovde treba da naglasimo i član 29 koji govori o tome da ćemo na osnovu ovog propisa raditi na poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine koji pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine. Za ove poslove biće nam potrebna i saglasnost iz Ministarstva zdravlja i prosvete.
Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sledećim sektorima: žitarice, šećer, suvo krmno bilje, seme, hmelj, voće i povrće, prerađevine od voća i povrća, vino, živo bilje i cveće, duvan, goveđe i teleće meso, mleko i mlečni proizvodi, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, jaja, živinsko meso, pčelinji proizvodi i drugi sektori. Predviđeno je da Vlada Srbije utvrđuje listu proizvoda u sektorima.
Odštampajte članak
