Земљорадничка задруга „Бешка“ у истоименом селу у општини Инђија била је домаћин радне посете министра пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драгана Гламочића. Ова посета имала је за циљ директан разговор са домаћинима на терену, обилазак производних капацитета, али и слање јасне поруке да је задругарство један од кључних стубова аграрне политике Владе Србије.

Задруга „Бешка“ једна је од најуспешнијих у Срему. Окупља више од 50 чланова и око 200 коопераната. Основна делатност је ратарска производња, пре свега житарица, соје и шећерне репе, али посебан акценат је стављен на развој воћарства – нарочито производњу вишње на 26 хектара, где се примењују савремене агротехничке мере, системи за наводњавање кап по кап и коришћење соларне енергије.

Према речима домаћина, задруга послује стабилно, уз приходе од скоро 400 милиона динара у 2023. години и нето добит од 6,3 милиона динара. У згради некадашњег аграра данас ради 23 запослених, а задруга редовно улаже у механизацију, воћарску технологију и подизање нових засада. Поред тога, активно користи државне подстицаје и прати све конкурсе надлежних институција.

Министар Гламочић је, након разговора са домаћинима и обиласка воћњака, поручио да овакве задруге представљају прави пример како треба да изгледа модерно пољопривредно газдинство. „Желимо да што више новца заврши у рукама оних који га стварају. У наредним недељама очекујемо објаву нових јавних позива који ће бити директно усмерени на ратаре, воћаре и задруге. Ово је начин да се подстакне реална производња, а не папирологија“, истакао је министар.

Он је додао да Србија мора да задржи мала и средња газдинства и да се она могу сачувати само удруживањем. „На жалост, наш менталитет је такав да се тешко удружујемо, али кроз добру државну подршку, менторство и јачање задружних савеза, то можемо променити“.

Занимљив је био и тренутак приликом посете када је министар Гламочић схватио да се налази у засаду који је орезивао управо његов син пре неколико месеци, као млади студент Пољопривредног факултета у Новом Саду, у оквиру практичне наставе. Министар је истакао значај преношења знања на терен и навео да је то прави пут за младе – не само да слушају, већ да раде и уче у реалном окружењу. Он је похвалио ову задругу јер има чак 9 високообразованих стручњака.

Јелена Несторов: Задруге се одржавају кроз демократију и економску одговорност

Председница Задружног савеза Војводине, Јелена Несторов, подсетила је да задругарство у Бешки има традицију дужу од једног века, те да задруга која је данас активна, функционише у континуитету још од 1950. године. „Наша мисија је да ту традицију преточимо у модерне форме задружног деловања, без одрицања од основног принципа – један члан, један глас. Управо та демократска структура даје снагу задругама и омогућава да сваки глас буде једнако важан“.

Она је нагласила да је економска мотивација једини одрживи модел за задруге: „Не треба да се удружују само идеје и жеље, већ средства, рад, партнери и одговорност. Само тако можемо стварати нове вредности и остати независни од тржишних уцена“.

Драган Лончар: Кредит, а не поклон

Директор задруге, Драган Лончар, истакао је да је задругарство опстало и у најтежим временима управо зато што није одустајало од производње. „Ми смо наследници три генерације које су овде радиле. Знамо колико значи стабилност. Али стабилност се не гради на донацијама, већ на дугорочним, добро осмишљеним кредитима. Наше залагање је да држава више подстиче инвестиције које имају јасан рок отплате и видљив поврат“.

По његовим речима, задруге су најбољи механизам за изградњу складишта, сушара и прерађивачких капацитета у власништву пољопривредника. „Тиме се смањује зависност од великих система и откупљивача. Задруга значи да сами управљамо својом судбином“.

Никола Михаиловић: Знање и удруживање су два стуба села

Никола Михаиловић из Задружног савеза Србије истакао је да земља данас има 1769 регистрованих земљорадничких задруга, што чини више од 60% свих задруга у Србији. „Србија има изванредну мрежу задруга, али морамо радити на томе да она буде живо ткиво, не само регистар. Знање је први предуслов напретка – ту су институти, факултети, пољопривредне школе, али и овакве задруге као што је ‘Бешка’ које постају пољски центри за обуку и праксу“.
Михаиловић је нагласио да без удруживања нема тржишне снаге. „У иностранству су задруге темељ пољопривреде. Ако хоћемо да сачувамо и село и државу, морамо се ослонити на овај модел који повезује знање, производњу, прераду и тржиште“.

Министар о технологији и афлатоксину

Министар Гламочић искористио је ову прилику да најави и нове мере у борби против афлатоксина у кукурузу. Како је рекао, већ у наредних десетак дана биће отворене кредитне линије са субвенционисаним каматама за набавку дронова и других дигиталних алата за прецизну заштиту усева. „Ово нису играчке дронови. То су уређаји за озбиљан рад. Задруге ће бити у првом плану у спровођењу ове мере, јер могу обухватити већи број коопераната“.

На крају посете, министар је поручио: „Позивам младе да остану на селу. У задругама има простора и за вас – од агронома, преко машинских оператера, до економиста. Србија се не гради само у Београду, већ и у Бешки, Клењу и сваком селу где се земља обрађује“.

Одштампајте чланак