Управљање пројектима

Министарство пољопривреде и заштите животне средине, како би се остварили циљеви дефинисани у Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2020 („Сл. гласник РС“, брoj 85/14) и осталим стратешким документима,  спроводи различите пројектне активности  које се у већој или мањој мери финансирају из:

  • Претприступних ИПА фондова ЕУ (Instrument for Pre-accession Assistance)
  • Средстава билатералних донација и међународних финансијских институција

Пројекти финансирани из ЕУ фондова

Пројекти финансирани из претприступних ИПА фондова спроводе се у оквиру предвиђених финансијских перспектива одобрених од стране Европске комисије. ИПА I финансијска перспектива односи се на период 2007 – 2013, док нови финансијски оквир ИПА II обухвата период од 2014–2020.

Спровођење претприступне ИПА помоћи детаљно је уређено домаћим правним актима који су усклађени са прописима Европске Уније.

 

Инструмент за претприступну помоћ – ИПА II

Инструмент за претприступну помоћ – ИПА II (Instrument for Pre-Accession Assistance – ИПА II 2014–2020) успостављен је Уредбом Европског парламента и Европског савета бр. 231/2014 од 11. марта 2014. године, а која се примењује ретроактивно од 1. јануара 2014. године. Ова Уредба је допуњена Уредбом о заједничком спровођењу бр. 236/2014 као и Уредбом о имплементацији ИПА II бр. 447/2014 . Уредбом ИПА II, дефинисано је да Европска комисија и кориснице ИПА II закључују Оквирне споразуме о спровођењу помоћи. Оквирним споразумом се утврђују правила за спровођење финансијске помоћи Уније у оквиру ИПА II (правила програмирања, спровођења, финансијског управљања, надзора, контроле и ревизије, извештавања и заштите финансијских интереса).

Европска комисија је креирала нови Инструмент за претприступну помоћ (ИПА II) за период 2014–2020, који је ближе повезан са приоритетима проширења ЕУ и усмерен на достизање резултата и стратешки приступ кључним реформама у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ. Овај приступ Европске комисије је наметнуо и одређене промене у програмирању и имплементацији ИПА II инструмента у односу на ИПА I у периоду 2007–2013.

Једна од битнијих промена се односи на структуру програма ИПА II, у којој су сада уведене области политике (policy areas) и које се сада доступне свим земљама корисницама без обзира на њихов статус у процесу европских интеграција (кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ). Области политике у оквиру ИПА II су:

  • Реформе као део припрема за чланство у ЕУ и изградња институција и капацитета;
  • Друштвено-економски и регионални развој;
  • Запошљавање, социјалне политике, образовање, унапређење равноправности полова и развој људских ресурса;
  • Пољопривреда и рурални развој;
  • Регионална и територијална сарадња.

Друга промена се односи на секторски приступ у планирању употребе средстава ИПА II. Секторски приступ планирању представља практичан приступ планирању и управљању, који јача везе између секторских политика, буџета, активности и резултата. Средства претприступних фондова се усмеравају на мањи број стратешких сектора који су заједнички идентификовани од стране ЕУ и земље кориснице помоћи, при чему стратегије дефинисане за одређене секторе у земљи корисници помоћи имају водећу улогу у програмирању употребе средстава.

Следећа промена коју је донела ИПА II јесте потреба да се обезбеди већа комплементарност са зајмовима међународних финансијских институција. Претприступна помоћ ЕУ кроз ИПА II је само један од могућих извора финансијских средстава за финансирање развојних пројеката. Стога је неопходно у фази програмирања, када се одлучује о приоритетима за финансирање, водити рачуна о активностима осталих донатора и међународних финансијских институција у земљама корисницама помоћи.

Једна од новина у оквиру ИПА II се односи на преузимање одговорности за имплементацију и управљање средствима од стране земље кориснице претприступне помоћи. Изградња Децентрализованог система за имплементацију  ЕУ фондова и преузимање овлашћења за управљање средствима претприступне помоћи је кључни тест за утврђивање способности земаља кандидата за управљање средствима из структурних фондова ЕУ.

Четврта промена се односи на увођење тзв. секторске буџетске помоћи. Пројекти неће бити једини начин спровођења помоћи кроз ИПА II, већ је у новом буџетском периоду предвиђена могућност да помоћ буде усмерена и кроз тзв. секторску буџетску помоћ. У претходном буџетском периоду постојала је могућност да држава корисница добије финансијска средства кроз директну буџетску подршку, али је та могућност била коришћена само у случају Србије, која је због економске кризе тражила и добила буџетску помоћ у износу од 100 милиона евра из програма ИПА 2009.

Последња промена се односи на увођење тзв. награде за успешне кориснике средстава. Уредба о успостављању ИПА II предвиђа могућност да се обезбеди одговарајуćи износ помоћи који би остао на располагању у циљу награђивања земаља корисница помоћи уколико се утврди да земља корисница бележи посебан напредак у испуњавању критеријума за чланство и/или за ефикасно спровођење претприступне помоћи, при чему земља корисница постиже посебно добре резултате у вези са конкретним циљевима утврђеним у индикативним стратешким документима за ту земљу.

 

Инструмент за претприступну помоћ – ИПА

Инструмент за претприступну помоћ – ИПА (Instrument for Pre-Accession Assistance – ИПА 2007-2013) успостављен је Уредбом Европског савета бр. 1085/2006  од 17. јула 2006. године. На тај начин је Европска комисија успоставила јединствени инструмент за претприступну помоћ земљама у процесу европских интеграција за буџетски период од 2007. до 2013. године, који је објединио дотадашње претприступне инструменте: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, као и претприступни инструмент за Турску.

Важење Уредбе 1085/2006 је истекло 31. децембра 2013. године.

Имплементација ИПА 2007 – 2013 је још увек у току.

Компоненте Инструмента за претприступну помоћ – ИПА 2007-2013. су:

  1. Помоћ транзицији и изградња институција
  2. Прекогранична сарадња
  3. Регионални развој
  4. Развој људских ресурса
  5. Рурални развој

Уредба о оснивању ИПА прави разлику између држава корисница тј држава кандидата и држава потенцијалних кандидата. Према наведеној Уредби, државама кандидатима, уколико имају акредитован децентрализовани систем управљања фондовима (Decentralised Implementation System DIS)  помоћ се пружа кроз свих пет компоненти, док се државама потенцијалним кандидатима, које немају акредитован децентализован систем управљања фондовима Европске уније, помоћ упућује само кроз прве две компоненте.

Инструмент претприступне помоћи ИПА 2007-2013. у фокусу има два главна приоритета, и то:

  • помоћ земљама у испуњавању политичких и економских критеријума и критеријума који се односе на усвајање правних тековина Европске уније, каои изградња административних капацитета и јачање правосуђа;
  • помоћ земљама у процесу припрема за коришћење структурних и Кохезионог фонда ЕУ после приступања Европској унији.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине у овом тренутку користи прве две компоненте претприступне помоћи (Помоћ транзицији и изградња институција, Прекогранична сарадња), док је акредитациони процес у погледу 5. компоненте (Рурални развој) то јест коришћења ИПАРД фондова у току.

Информација о пројектима који се финансирају из ЕУ фондова

Пројекти финансирани кроз билатералну сарадњу и сарадњу са међународним финансијским институцијама

Финансијска средства за достизање постављених развојних циљева обезбеђују заједнички Република Србија и Владе партнерских држава, развојне агенције држава партнера и међународни финансијски субјекти. Пројекти финансирани из ове врсте финансијских извора разноврсни су по својој природи и обиму, и поред усклађености са принципима и приоритетима за развој пољопривреде дефинисаним у програмским документима Републике Србије морају бити, у ширем смислу, усклађени и са приоритетима за финансирање међународних партнера. Кроз ову врсту пројеката, уз правилну координацију у циљу избегавања преклапања и осигуравања кохерентног приступа и синергије са пројектима финансираним из ИПА фондова ЕУ, може се постићи много, те се овакв вид сарадње са иностраним партнерима активно одвија и константно унапређује.

Информација о пројектима који се финансирају кроз билатералну сарадњу и сарадњу са међународним финансијским институцијама и организацијама

Категорије

Величина текста
Контраст