Национални дијалог о трансформацији прехрамбених система у Србији посвећен перспективама развоја одрживог сточарства и прераде хране животињског порекла кроз мере подршке,  одржан је јуче у Новом Пазару. Овај догађај је део серије дијалога у оквиру Националних смерница за трансформацију прехрамбених система, чији је примарни фокус усмерен на делове друштва који имају најмање ресурса и информација. Иницијатива се спроводи у Србији од 2021. године, од када се Србија придружила глобалној иницијативи Уједињених нација.

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Националном асоцијацијом Сербиа Органика и Градом Нови Пазар, окупила је представнике малих предузећа, државних институција, образовних установа, креаторе политика, бизнисе и цивилно друштво како би се заједно размотриле иновативне стратегије за одрживије прехрамбене системе.

Учесници дијалога су дискутовали о трансформацији прехрамбених система кроз увођење одрживих и холистичких решења која обухватају дугорочни одрживи развој, инклузивни раст и већу отпорност. Посебан фокус био је на прилагођавању потребама региона и одрживости сточарске производње.

Теме о којима су учесници дискутовали обухватале су квалитет млека, мере подршке конвенционалном и органском сточарству, перспективе развоја сектора сточарства, процедуре везане за испуњење законских оквира, дигитализацију и лабораторијска испитивања хране животињског порекла.

Током дијалога, посебно је истакнута важност подршке малим сточарским газдинствима и унапређења њихових капацитета за одрживу производњу хране. Наглашена је потреба за улагањем у истраживање и развој нових технологија и пракси које ће побољшати ефикасност и одрживост сточарске производње. Такође, истакнута је важност усклађивања законских оквира са европским стандардима како би се осигурала сигурност хране и заштита животне средине.

На крају панела, учесници су се сагласили да је неопходно обезбедити одрживост прехрамбених система, која се пре свега огледа у проналажењу решења за производњу довољне количине здраве хране на начин да основе економске, социјалне и еколошке претпоставке које се користе за производњу не угрозе исхрану и живот будућих генерација.