Nacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji posvećen perspektivama razvoja održivog stočarstva i prerade hrane životinjskog porekla kroz mere podrške,  održan je juče u Novom Pazaru. Ovaj događaj je deo serije dijaloga u okviru Nacionalnih smernica za transformaciju prehrambenih sistema, čiji je primarni fokus usmeren na delove društva koji imaju najmanje resursa i informacija. Inicijativa se sprovodi u Srbiji od 2021. godine, od kada se Srbija pridružila globalnoj inicijativi Ujedinjenih nacija.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nacionalnom asocijacijom Serbia Organika i Gradom Novi Pazar, okupila je predstavnike malih preduzeća, državnih institucija, obrazovnih ustanova, kreatore politika, biznise i civilno društvo kako bi se zajedno razmotrile inovativne strategije za održivije prehrambene sisteme.

Učesnici dijaloga su diskutovali o transformaciji prehrambenih sistema kroz uvođenje održivih i holističkih rešenja koja obuhvataju dugoročni održivi razvoj, inkluzivni rast i veću otpornost. Poseban fokus bio je na prilagođavanju potrebama regiona i održivosti stočarske proizvodnje.

Teme o kojima su učesnici diskutovali obuhvatale su kvalitet mleka, mere podrške konvencionalnom i organskom stočarstvu, perspektive razvoja sektora stočarstva, procedure vezane za ispunjenje zakonskih okvira, digitalizaciju i laboratorijska ispitivanja hrane životinjskog porekla.

Tokom dijaloga, posebno je istaknuta važnost podrške malim stočarskim gazdinstvima i unapređenja njihovih kapaciteta za održivu proizvodnju hrane. Naglašena je potreba za ulaganjem u istraživanje i razvoj novih tehnologija i praksi koje će poboljšati efikasnost i održivost stočarske proizvodnje. Takođe, istaknuta je važnost usklađivanja zakonskih okvira sa evropskim standardima kako bi se osigurala sigurnost hrane i zaštita životne sredine.

Na kraju panela, učesnici su se saglasili da je neophodno obezbediti održivost prehrambenih sistema, koja se pre svega ogleda u pronalaženju rešenja za proizvodnju dovoljne količine zdrave hrane na način da osnove ekonomske, socijalne i ekološke pretpostavke koje se koriste za proizvodnju ne ugroze ishranu i život budućih generacija.