Саопштења Министарства

Почетак израде националног програма руралног развоја за период 2022-2024 са полазним основама

саопштење

 Нa oснoву члaнa 77. Зaкoнa o држaвнoj упрaви („Службени глaсник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. зaкoн и 47/18),

 

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Немањина бр. 22-26, Београд

О б ј а в љ у ј е

 

Обавештење да отпочиње израду Националног програма руралног развоја за период од 2022-2024. године. С тим у вези, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде истовремено објављује и полазне основе за израду Националног програма руралног развоја за период од 2022-2024. године.

 

            Како је истекао програмски период за који је важио ранији програм, Национални програм руралног развоја за период од 2018-2020. године формирана је радна група са циљем израде Националног програма руралног развоја за период од 2022-2024. године.

 

 Анализа постојећег стања, приказ проблема и разлози за доношење Националног програма руралног развоја за период од 2022-2024. године

 

Допринос пољопривреде економском расту и развоју Србије је значајан. Сектор пољопривреде, шумарства и рибарства формира око 7,5% бруто додате вредности и запошљава око 15% радне снаге, доприносећи заједно са прехрамбеном индустријом, индустријом пића и индустријом дуванских производа, укупном извозу са око 19%. Број запослених у пољопривреди и њихов удео у укупној запослености опадају. У периоду од 2015. до 2020. године број запослених у пољопривреди је опао за 15,3%, а удео у укупном броју запослених за око 5 процентних поена. Овај тренд је последица више фактора, укључујући неповољне демографске трендове у руралним срединама, продужетак периода редовног школовања, миграције, али и раст понуде радних места у другим секторима. Пољопривредно-прехрамебни сектор оставрује позитиван спољнотрговински салдо, значајно доприносећи уравнотежењу укупног спољнотрговинског биланса. Спољнотрговински салдо секотра је у 2020. години достигао 1,612 милијарди евра, што је рекордна остварена вредност.

Пољопривредни сектор и рурална подручја Републике Србије поседују значајне ресурсе, како у смислу обима тако и њихове разноврсности. Ово се огледа у добрим агро-климатским условима, повољном односу расположивих површина по становнику и запосленом у пољопривреди, богатом биодиверзитету, добром квалитету и структури пољопривредног земљишта. Домаћим произвођачима хране на располагању су и други квалитетни фактори производње, као што су искусна радна снага и инпути. Све наведено, омогућује производњу широког спектра пољопривредних и прехрамбених производа високе вредности, са високим нивоом квалитета у погледу здравствене безбедности и хранљиве вредности, која одговара тренду потражње потрошача који се креће у том смеру.

За одређени број кључних примарних пољопривредно-прехрамбених производа, приноси су достигли свој релани потенцијал, иако постоје изражене разлике између региона и газдинстава. Прехрамбеној индустрији доступне су квалитетне сировине из домаће производње. Значајни инвестицији допринели су модернизацији техничко-технолошких капацитета и унапређењу конкурентности на међународном, пре свега регионалном тржишту. Захваљујући низу билатерних и мултилатералних трговинских споразума, домаћим произвођачима пољопривредних производа и хране доступна су бројна страна тржишта, чиме се повећавају могућности раста извоза.

Разноликост и атрактивност руралног амбијента, заједно са богатом културном баштином, очуваним традиционалним технологијама производње хране и солидним стањем инфраструктуре (у неким руралним областима), представљају солидну базу за развој различитих типова туризма. Уз то треба додати и постојање широке лепезе домаћих прерађевина високог квалитета, које су препознате на тржишту и за којима постоји тражња како од стране туристичких и угоститељских објеката, тако и на градским пијацама.

И поред тога што сектор има бројне конкурентске предности које би се могле искористити за бржи раст и развој, укључујући богате земљишне ресурсе и разноврстан биодиверзитет, преференцијални статус на бројним евро-азијским тржиштима, компаративно ниске трошкове радне снаге и одскора, приступ инвестиционој подршци за пољопривреду из ЕУ фондова, многи потенцијали су несикоришћени.

Велики део газдинстава, посебно оних мале и средње величине са још увек активном виталном радном снагом, не успева да доспе на развојну путању. Разлози застоја у њиховом структурном реформисању су вишеструки, а неки од кључних су отежан приступ финансијским тржиштима, отежан приступ земљишту (у регионима где постоји тражња), као и недовољна интегрисаност у ланце вредности. Већина произвођача са малим и нестабилним тржишним вишковима оријентисана је на локална тржишта и/или се суочава са високим трансакционим трошковима у приступу новим и већим тржиштима. Логистичка подршка и пратеће услуге доступни су претежно великим произвођачима и извозно оријентисаним секторима и производима. На другој страни, изражена концентрација и мала конкуренција у прехрамбеној индустрији додатно отежавају позицију малих произвођача са иначе ниском преговарачком снагом.

 Стопе старења руралног становништва су високе, што неповољно утиче на генерацијску обнову носилаца и управника газдинства, а последично и на њихову спремност и капацитет за прихватање иновација. Поред тога, у важна структурна ограничења спада и велики број малих газдинстава, уситњеност парцела, ограничен приступ земљишту у подручјима где постоји тражња за потребе ширење газдинстава, низак степен специјализације и опадајући удео газдинстава са диверзификованим приходима са газдинства.

Одрживо управљање природним ресурсима, еколошки и климатски изазови, заједно са руралном инфраструктуром, су подручја на чијем је унапређењу мало учињено. Разлози се само делимично могу тражити у лошој координацији активности на припреми интерсекторских стратегија, акционих планова и мањку средстава. Једнако важан проблем представља и недостатак капацитета у јединицама локалне самоуправе да креирају и спроводе веће локалне инфраструктурне пројекте, али и да спроводе контролне функције које су им додељене над управљањем природним ресурсима.

Допринос пољопривреде економском расту и развоју Републике Србије је значајан, али и даље постоји велики простор за даље трансформисање пољопривредно-прехрамбеног сектора у модеран и конкурентан сектор који генерише нова квалитетна радна места, гарантује стабилне приходе пољопривредника, доприноси одрживом коришћењу ресурса и унапређује стање животне средине и економије руралних подручја. Динамичнији раст продуктивности и конкурентности захтевају не само стабилан раст производње и смањење трошкова, већ и измену производне структуре, раст квалитета и већу заступљеност производа веће додате вредности. Да би ове ове промене догодиле, основни предуслов је генерацијска обнова сектора у већини руралних региона, попуњавање сектора виталном и кваилификованом радном снагом, што поразумева коориднацију политика које воде ка социо-економској трансформацији руралних средина.

Законом о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 10/13 – др. закон, 101/16 и 67/21 – др. закон), прописана је обавеза доношења Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (Члан 4), Националног програма за пољопривреду (Члан 5) и Националног програма руралног развоја (Члан 6).

Национални програм руралног развоја (НПРР) представља средњорочни оперативно-плански документ јавних политика којим се регулише спровођење политике руралног развоја у Републици Србији за програмски период од 2022–2024. НПРР је базиран на Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014–2024. године („Службени гласник РС”, бр. 85/14), којом су дефинисани дугорочни правци развоја пољопривреде и руралних подручја, као и Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније, којим се дефинишу активности у циљу усклађивања са правним тековинама Европске уније.

Законом о подстицајима пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016a), уређују се врсте подстицаја, начин коришћења подстицаја и услови за остваривање права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју. У складу са овим Законом и одредбама Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС, бр. 30/2018), НПРР дерфинише и ближе разрађује осамнаест мера руралног развоја које су класификоване у пет основних група подстицаја:

  1. Подстицаји за унапређење конкурентности у сектору пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа;
  2. Подстицаји за очување и унапређење животне средине и природних ресурса;
  3. Подстицаји за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима;
  4. Подстицаји за припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја и
  5. Подстицаји за унапређење система креирања и преноса знања.

Спровођење мера НПРР дугорочно ће допринети остваривању циљева националне политике и превазилажењу наведених проблема и изазова сектора.

 

  1. Циљеви и очекивани ефекти доношења НПРР

Циљеви. Циљеви пољопривредне политике и начин њиховог остваривања дефинисани су Законом о пољопривреди и руралном развоју. Полазећи од циљева дефинисаних овим Законом, стратешких циљева за период до 2024. године, законских оквира који регулишу примену политике руралног развоја, укупног амбијента у којем послује пољопривредно-прехрамбени сектор и изазова са којима се суочавају руралне средине, уочених ограничења и дефицита политике током примене претходног НПРР, као и новог оквира европске политике у сектору пољопривреде и руралног развоја, дефинисана су 4 посебна циља:

  1. Унапређење конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, кроз достизање нивоа ЕУ стандарда квалитета и и унапређење тржишног ланца,
  2. Унапређење управљања природним ресурсима, очување биодиверзитета, смањење ризика и ублажавање последица климатских промена,
  3. Унапређење руралне економије и социјалне структуре руралних подручја,
  4. Креирање и трансфер знања и иновација.

Ефекти. НПРР кроз мере подстицаја за унапређење конкурентности у сектору пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа доприноси реализацији стратешког циља СПРР који се односи на раст конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење сектора пољопривреде и програмског посебног циља 1- Унапређење конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, кроз достизање нивоа ЕУ стандарда квалитета и и унапређење тржишног ланца. Поред тога, НПРР ће овом подршком допринети дугорочној економској одрживости пољопривредних газдинства, уједно јача капацитете пољопривредно-прехрамбеног сектора да одговори на изазове у погледу раста потражње за висококвалитетном и сигурном храном, као и изазове везане за климатске промене, заштиту животне средине и добробити животиња. Унапређење веза у тржишном ланцу ће омогућити равноправнију расподелу добити, унапредити пост-жетвено управљање производима, допринети побољшању квалитета и безбедности хране и побољшати положај примарних произвођача у расподели добити и приступу тржишту.

Мерама подстицаја за очување и унапређење животне средине и природних ресурса НПРР ће директно допринети оствaривању циља СПРР везаног за Одрживо управљање ресурсима и заштиту животне средине, и остваривању посебног циља НПРР: циља 2. Унапређење управљања природним ресурсима, очување биодиверзитета, смањење ризика и ублажавање последица климатских промена. Осим тога, овим мерама НПРР ће допринети унапређењу не само стања природних ресурса и њиховом очувању у складу са принципима добре пољопривредне праксе, већ и превенцији деградације агро-биодиверзитета и побољшању адаптивних капацитета секотра. Поред позитивног утицаја на еколошку одрживост и животну средину, остваривање овог циља допринело би расту продуктивности и конкурентности пољопривредне производње, диверзификацији прихода пољопривредних газдинства, укључујући и оне који потичу од коришћења шумских ресурса и традиционалних производа.   Ови сегменти аграрне политике су до сада били недовољно интегрисани у систем подршке. Отуда, НПРР 2022-2024 има за циљ да паралелно са унапређењем хоризонталне и вертикалне координације политике у овој области, допринесе јачању свести произвођача о неопходности заштите животне средине и природних ресурса и подстакне примену добре пољопривредне праксе на површинама којима газдују. Реализација овог циља биће подржана низом мера и активности у координацији са другим органима и управама МПШВ (СПП, УЗПЗ, УЗШ) и локалним заједницама. НПРР подржаће остваривање овог циља мерама као што су: инвестиције у заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта, подземних и површинских вода, заштиту и негу шума, одржавање шумских путева и пошумљавање; подршком за очување генетских ресурса. Посебна пажња биће посвећена трансферу знања, у циљу јачања свести и капацитета пољопривредних произвођача за  усвајање мера и пракси које доприносе ублажавању ризика од климатских промена и смањењу ефеката стаклене баште, као и већој примени ИТ система за благовремно обавештавање и упозоравање.Мере подстицаја за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима дефинисане у НПРР обухватају широк спектар мера усмерених на остваривање циља СПРР везаног за унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва и програмског  циља: циљ 3., везан за Унапређење руралне економије и социјалне структуре руралних подручја,.

Унапређење руралне економије и социјалне структуре руралних подручја, као циљ НПРР, интегирише настојања да се прошири спректар економских активности и побољша стање на руралном тржишту рада, очува демографска виталност, и оствари генарацијски и родно балансирани развој како у погледу учешћа у развојним процесима, тако и економског оснаживања и уживања у ефиктима развоја. Поред тога, остваривање овог циља допринело би смањењу изражених територијалних друштвених и економских развојних диспропорција у руралним подручјима Србије.

Диверзификација руралне економије допринеће проширењу спектра производа и услуга доступних руралном становништву, унапређењу руралног тржишта рада, допринети расту атрактивности руралних подручја као места за живот, и подстаћи развој нових производа и услуга заснованих на традиционалном знању и технологији, природним ресурсима и културном наслеђу. Развоју руралне економије и креирању нових радних места допринеће мере као што су: подршка улагањима у физичку имовину пољопривредних газдинстава; подршка улагањима у опрему и ресурсе за прераду и маркетинг пољопривредних  производа; подршка диверсификацији активности на газдинству; подршка младима у руралним срединама; подршка имплементацији локалних стратегија руралног развоја које стварају прилике за креирање нових радних места и услуга; улагањима у руралну јавну инфраструктуру, чиме се ствара подстицајно окружење за развој пословања.

Социјална и демографска ревитализација села и генерацијска обнова сектора пољопривреде, биће подржане кроз мотивацију младих за укључивање у пољопривредну производњу. На тај начин Програм ће допринети не само попуњавању секотра виталном радном снагом, већ ће позитиво утицати и на низ других перформанси газдинстава као што су: прихватање иновативних решења и пракси, измени производне структуре, бољем управљању ресурсима, диверзификацији прихода и др.

Стање руралне инфраструктуре један је ограничавајућих фактора развоја руралне економије, конкурентости пољопривредног сектора и квалитета живота у руралним срединама. Унапређење физичке инфраструктуре побољшаће економски и друштвени положај и перспективе руралних подручја, успорити негативне демографске трендове и повећати атрактивност руралних подручја као места за живот и улагања. Остваривање циљева везаних за унапређење стања руралне инфраструктуре биће подржано подстицајима за изградњу атарских и шумских путева, изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и путне инфраструктуре.

Развој локалних партнерстава и стварање услова за широку партиципацију цивилног друштва и социјални дијалог, има за циљ да афирмише и подстакне уравнотежен територијални развој, инклузију руралног становништва у развојни процес, ојача капацитете за сарадњу међу актерима и креирање мулти-секторских локланих стратегија руралног развоја по узору на LEADER приступ. Подршка примени LEADER приступа ће у наредном периоду бити усмерена на оснивање нових Парнерстава за територијални рурални развој и спровођење локалних стратегија руралног развоја и пројеката предвиђених стратегијама.

Мере подстицаја за унапређење система креирања и преноса знања представљају трансферзалне мере којима НПРР утиче на достизање свих програмских циљева. Ова група мера доприноси достизању посебног циља 4. НПРР – Креирање и транфер знања и инвација. Креирање и транфер знања и иновација до непосредних корисника, неопходан су предуслов за смањење технолошког заостајања пољопривреде и борбу са три велика развојна изазова — раст конкурентности, одрживо управљање природним ресурсима и прилагођавање климатским променама. Инвестиције у нове технологије и знања (опрему и људство) са једне стране, као и растуће потребе да се на изазове климатских промена и глобалног тржишта ефикасније одговори, са друге стране, захтевају реакцију на плану обезбеђења ефикасног системског оквира за креирање, промовисање и примену модерних производних пракси, као и иновација у пратећим системима од значаја за пољопривреду. Модернизација и технолошки развој сектора (осим капиталних инвестиција у ресурсе и физички капитал), биће подржани мерама које подстичу креирање нових иновативних пракси и техонлогија и њихов трансфер до свих учесника у производном ланцу.

  1. Основна начела за уређивање друштвених односа у области, укључујући и права и обавезе корисника мера дефинисаних НПРР (полазне основе)

Право на остваривање подстицаја за мере руралног развоја које су дефинисане НПРР имају:

  1. физичка лица — носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства;
  2. предузетници;
  3. привредна друштва;
  4. земљорадничке задруге;
  5. правно лице регистровано у складу са законом којим се уређују удружења
  6. средње школе;
  7. научноистраживачке организације у области пољопривреде;
  8. цркве или верске заједнице;
  9. задужбине и
  10. јединице локалне самоуправе.

НПРР за период 2022–2024. године дефинише опште услове за остваривање права на подстицаје у зависности од типа корисника. Министар ближе прописује специфичне услове, начин остваривања права на подстицаје за мере руралног развоја, обрасце захтева, односно пријаве за остваривање права на подстицаје. Типови инвестиција, прихватљиви трошкови за одређене типове инвестиција у оквиру мера руралног развоја, као и максималне износе подстицаја по кориснику, по мери и типу инвестиције, детаљнији услови и критеријуми за остваривање права на подстицаје по појединим мерама биће накнадно дефинисани подзаконским актима, који ће бити предмет усклађивања са европским законодавством, а у складу са планираним активностима за транспозицију мера националне политике ка шемама подршке у оквиру ЗПП.

У складу са одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју (Члан 6), за израду и за праћење реализације НПРР одговоран је део Министарства надлежног за послове руралног развоја.

Управа за аграрна плаћања врши избор поступака у складу са критеријумима, механизмима и правилима утврђеним прописима за доделу подстицаја; расписује конкурс за доделу подстицаја; објављује јавни позив за подношење пријава за остваривање права на подстицаје са условима за коришћење права на подстицаје; проверава испуњеност услова за одобравање и исплату средстава по захтеву за остваривање права на подстицај у складу са прописима и условима на конкурсу и где је то потребно и по правилима јавних набавки; припрема уговор о коришћењу подстицаја између Управе и корисника средстава подстицаја; одлучује о праву на подстицаје; врши исплату на основу оствареног права на подстицај; спроводи поступак за повраћај средстава у случају неиспуњења обавеза од стране корисника или неосноване исплате средстава; врши административну контролу и контролу на лицу места; успоставља и води рачуноводствено евидентирање обавеза и исплата; врши независну интерну ревизију; доставља извештаје и анализе министру.

НПРР ближе дефинише надлежности за координацију и међусобну сарадњу у спровођењу појединих мера између различитих сектора и управа Министарства пољопривреде, шумарстав и водопривреде Ребублике Србије.

  1. Трошкови које ће спровођење НПРР изазвати грађанима и привреди

Оквир финансијског плана за реализацију НПРР за период 2021–2024. године развијен је на основу постојећих буџетских издвајања за подршку пољопривреди и руралном развоју, као и на основу Предлога финансијског плана за период 2022–2024. године сачињеног од стране Управе за аграрна плаћања.

Пројектовани национални буџет за релаизацију циљева политике руралног развоја за период до 2024. године износи 28,1 милијарду РСД, односно просечно 9,4 милијарде РСД годишње. Просечни годишњи буџетски издаци за мере руралног развоја би, према овој пројекцији, били за 16,3% већи у односу на период 2018–2020.

Као и пројекција укупног аграраног буџета, тако и пројекција буџета за рурални развој и пројекција буџета по појединим групама мера, мора се узети са резервом, имајући у виду очекиване промене у броју корисника, могућност увођења нових типова допуштених инвестиција и друге непредвиђене факторе од утицаја.

 

 

Категорије

Величина текста
Контраст