Саопштења Министарства

Почетак израде националног програма руралног развоја за период 2021-2024 са полазним основама

саопштење

Нa oснoву члaнa 77. Зaкoнa o држaвнoj упрaви („Службени глaсник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. зaкoн и 47/18),

 

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Немањина бр. 22-26, Београд

 

О б ј а в љ у ј е

 

Обавештење да отпочиње израду Националног програма руралног развоја за период од 2021-2024. године. С тим у вези, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде истовремено објављује и полазне основе за израду Националног програма руралног развоја за период од 2021-2024. године.

 

            Како је истекао програмски период за који је важио ранији програм, Национални програм руралног развоја за период од 2018-2020. године формирана је радна група са циљем израде Националног програма руралног развоја за период од 2021-2024. године.

 

 

  1. Анализа постојећег стања, приказ проблема и разлози за доношење Националног програма руралног развоја за период од 2021-2024. године

 

Допринос пољопривреде економском расту и развоју Србије је значајан. Сектор пољопривреде, шумарства и рибарства формира око 7,5% бруто додате вредности и запошљава око 15% радне снаге, доприносећи заједно са прехрамбеном индустријом, индустријом пића и индустријом дуванских производа, укупном извозу са око 19%. Број запослених у пољопривреди и њихов удео у укупној запослености опадају. У периоду од 2015. до 2020. године број запослених у пољопривреди је опао за 15,3%, а удео у укупном броју запослених за око 5 процентних поена. Овај тренд је последица више фактора, укључујући неповољне демографске трендове у руралним срединама, продужетак периода редовног школовања, миграције, али и раст понуде радних места у другим секторима. Пољопривредно-прехрамебни сектор оставрује позитиван спољнотрговински салдо, значајно доприносећи уравнотежењу укупног спољнотрговинског биланса. Спољнотрговински салдо секотра је у 2020. години достигао 1,612 милијарди евра, што је рекордна остварена вредност.

Пољопривредни сектор и рурална подручја Републике Србије поседују значајне ресурсе, како у смислу обима тако и њихове разноврсности. Ово се огледа у добрим агро-климатским условима, повољном односу расположивих површина по становнику и запосленом у пољопривреди, богатом биодиверзитету, добром квалитету и структури пољопривредног земљишта. Домаћим произвођачима хране на располагању су и други квалитетни фактори производње, као што су искусна радна снага и инпути. Све наведено, омогућује производњу широког спектра пољопривредних и прехрамбених производа високе вредности, са високим нивоом квалитета у погледу здравствене безбедности и хранљиве вредности, која одговара тренду потражње потрошача који се креће у том смеру.

За одређени број кључних примарних пољопривредно-прехрамбених производа, приноси су достигли свој релани потенцијал, иако постоје изражене разлике између региона и газдинстава. Прехрамбеној индустрији доступне су квалитетне сировине из домаће производње. Значајни инвестицији допринели су модернизацији техничко-технолошких капацитета и унапређењу конкурентности на међународном, пре свега регионалном тржишту. Захваљујући низу билатерних и мултилатералних трговинских споразума, домаћим произвођачима пољопривредних производа и хране доступна су бројна страна тржишта, чиме се повећавају могућности раста извоза.

Разноликост и атрактивност руралног амбијента, заједно са богатом културном баштином, очуваним традиционалним технологијама производње хране и солидним стањем инфраструктуре (у неким руралним областима), представљају солидну базу за развој различитих типова туризма. Уз то треба додати и постојање широке лепезе домаћих прерађевина високог квалитета, које су препознате на тржишту и за којима постоји тражња како од стране туристичких и угоститељских објеката, тако и на градским пијацама.

И поред тога што сектор има бројне конкурентске предности које би се могле искористити за бржи раст и развој, укључујући богате земљишне ресурсе и разноврстан биодиверзитет, преференцијални статус на бројним евро-азијским тржиштима, компаративно ниске трошкове радне снаге и одскора, приступ инвестиционој подршци за пољопривреду из ЕУ фондова, многи потенцијали су несикоришћени.

Велики део газдинстава, посебно оних мале и средње величине са још увек активном виталном радном снагом, не успева да доспе на развојну путању. Разлози застоја у њиховом структурном реформисању су вишеструки, а неки од кључних су отежан приступ финансијским тржиштима, отежан приступ земљишту (у регионима где постоји тражња), као и недовољна интегрисаност у ланце вредности. Већина произвођача са малим и нестабилним тржишним вишковима оријентисана је на локална тржишта и/или се суочава са високим трансакционим трошковима у приступу новим и већим тржиштима. Логистичка подршка и пратеће услуге доступни су претежно великим произвођачима и извозно оријентисаним секторима и производима. На другој страни, изражена концентрација и мала конкуренција у прехрамбеној индустрији додатно отежавају позицију малих произвођача са иначе ниском преговарачком снагом.

 Стопе старења руралног становништва су високе, што неповољно утиче на генерацијску обнову носилаца и управника газдинства, а последично и на њихову спремност и капацитет за прихватање иновација. Поред тога, у важна структурна ограничења спада и велики број малих газдинстава, уситњеност парцела, ограничен приступ земљишту у подручјима где постоји тражња за потребе ширење газдинстава, низак степен специјализације и опадајући удео газдинстава са диверзификованим приходима са газдинства.

Одрживо управљање природним ресурсима, еколошки и климатски изазови, заједно са руралном инфраструктуром, су подручја на чијем је унапређењу мало учињено. Разлози се само делимично могу тражити у лошој координацији активности на припреми интерсекторских стратегија, акционих планова и мањку средстава. Једнако важан проблем представља и недостатак капацитета у јединицама локалне самоуправе да креирају и спроводе веће локалне инфраструктурне пројекте, али и да спроводе контролне функције које су им додељене над управљањем природним ресурсима.

Допринос пољопривреде економском расту и развоју Републике Србије је значајан, али и даље постоји велики простор за даље трансформисање пољопривредно-прехрамбеног сектора у модеран и конкурентан сектор који генерише нова квалитетна радна места, гарантује стабилне приходе пољопривредника, доприноси одрживом коришћењу ресурса и унапређује стање животне средине и економије руралних подручја. Динамичнији раст продуктивности и конкурентности захтевају не само стабилан раст производње и смањење трошкова, већ и измену производне структуре, раст квалитета и већу заступљеност производа веће додате вредности. Да би ове ове промене догодиле, основни предуслов је генерацијска обнова сектора у већини руралних региона, попуњавање сектора виталном и кваилификованом радном снагом, што поразумева коориднацију политика које воде ка социо-економској трансформацији руралних средина.

Законом о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, бр. 41/09, 10/13 – др. закон, 101/16 и 67/21 – др. закон), прописана је обавеза доношења Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (Члан 4), Националног програма за пољопривреду (Члан 5) и Националног програма руралног развоја (Члан 6).

Национални програм руралног развоја (НПРР) представља средњорочни оперативно-плански документ јавних политика којим се регулише спровођење политике руралног развоја у Републици Србији за програмски период од 2021–2024. НПРР је базиран на Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014–2024. године („Службени гласник РС”, бр. 85/14), којом су дефинисани дугорочни правци развоја пољопривреде и руралних подручја, као и Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније, којим се дефинишу активности у циљу усклађивања са правним тековинама Европске уније.

Законом о подстицајима пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС”, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016a), уређују се врсте подстицаја, начин коришћења подстицаја и услови за остваривање права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју. У складу са овим Законом и одредбама Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 30/2018), НПРР дерфинише и ближе разрађује осамнаест мера руралног развоја које су класификоване у пет основних група подстицаја:

  1. Подстицаји за унапређење конкурентности у сектору пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа;
  2. Подстицаји за очување и унапређење животне средине и природних ресурса;
  3. Подстицаји за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима;
  4. Подстицаји за припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја и
  5. Подстицаји за унапређење система креирања и преноса знања.

Спровођење мера НПРР дугорочно ће допринети остваривању циљева националне политике и превазилажењу наведених проблема и изазова сектора.

 

 

 

 

 

  1. Циљеви и очекивани ефекти доношења НПРР

Циљеви. Циљеви пољопривредне политике и начин њиховог остваривања дефинисани су Законом о пољопривреди и руралном развоју. Полазећи од цињева дефинисаних овим Законом, стратешких циљева за период до 2024. године, законских оквира који регулишу примену политике руралног развоја, укупног амбијента у којем послује пољопривредно-прехрамбени сектор и изазова са којима се суочавају руралне средине, уочених ограничења и дефицита политике током примене претходног НПРР, као и новог оквира европске политике у сектору пољопривреде и руралног развоја, дефинисано је 12 посебних циљева:

Циљ 1. Унапређење конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и достизање нивоа ЕУ стандарда квалитета

Циљ 2. Јачање тржишне оријентације и унапређење тржишног ланца

Циљ 3. Унапређење управљања природним ресурсима и начина њиховог коришћења

Циљ 4. Очување биодиверзитета и еколошке вредности пољопривредних површина и пољопривредних система

Циљ 5. Смањење ризика и ублажавање последица климатских промена.

Циљ 6. Диверзификација активности и извора прихода пољопривредних газдинстава

Циљ 7. Генерацијска обнова пољопривредних газдинстава

Циљ 8. Развој непољопривредног сектора руралне економије и креирање нових услуга и радних места

Циљ 9. Унапређење руралне инфарструктуре

Циљ 10. Јачање локланих развојних иницијатива и социјалне структуре руралних подручја

Циљ 11. Креирање и транфер знања и иновација

Циљ 12. Унапређење капацитета сектора за рурални развој и институционалног оквира за ефикасну примену политике

Ефекти. НПРР кроз мере подстицаја за за унапређење конкурентности у сектору пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа доприноси реализацији стратешког циља СПРР који се односи на раст конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење сектора пољопривреде и програмског посебног циља 1 — Унапређење конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и достизање нивоа ЕУ стандарда квалитета. Поред тога, НПРР ће овом подршком допринети повећању капацитета пољопривредно-прехрамбеног сектора да одговори на изазове климатских промена, заштите животне средине и добробити животиња, доприносећи притом самњењу доходовних ризика за пољопривреднике и друге учеснике у производном ланцу.

Мерама подстицаја за очување и унапређење животне средине и природних ресурса НПРР ће директно допринети оствaривању циља  СПРР везаног за Одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине, и остваривању неколико посебних циљева НПРР: циља 3. Унапређење управљања природним ресурсима и начина њиховог коришћења; циља 4. Очување биодиверзитета и еколошке вредности пољопривредних површина и пољопривредних система, и циља 5. Смањење ризика и ублажавање последица климатских промена. Осим тога, овим мерама НПРР ће допринети бољој интеграцији квалитета и разноврсности биодиверзитета, очуваних природних ресурса, генетичких ресурса и пејзажа у производе и услуге које руралне средине испоручују тржишту. Мере НПРР из ове групе ће допринети смањењу и успоравању процеса деградације пољопривредног земљишта, превенцији деградације агро-биодиверзитета и превенцији негативних ефеката климатских промена, уређењу пољопривредног земљишта, заштити пољопривредног земљишта од штетног дејства ерозије и бујица на ерозионом подручју, заштити и очувању хемијских и биолошких својстава пољопривредног земљишта. Економски ефекти спровођења ових мера НПРР огледају се у доприносу извесности и стабилности производње и тржишта, подизања степена продуктивности и интензивности производње, стабилности дохотка пољопривредних газдинстава. У области шумарства, спровођење мера НПРР допринеће смањењу негативних ефеката пољопривреде и других сектора (грађевински) на сектор шумарства, ефикаснијем коришћењу шумских ресурса, диверзификацији дохотка, јачању конкурентности и уделу прихода пореклом из шумарства.

Мере подстицаја за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима дефинисане у НПРР обухватају широк спектар мера усмерених на остваривање циља СПРР везаног за унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва и више програмских посебних циљева: циљ 6., везан за диверзификацију активности и извора прихода пољопривредних газдинстава кроз смањење зависности од пољопривредних прихода, повећање додате вредности производа и услуга које газдинства испоручују тржишту, генерисање нових и квалитетнијих радних места на газдинству; циљ 7. везан за економску, социјалну и демографску ревитализацију, кроз мотивацију младих за укључивање у пољопривредну производњу; циљ 8. који тежи промени структуре руралне економије и диверзификације понуде услуга и производа које рурална подручју пружају широј заједници, као и циљ 9., усмерен на унапређење руралне инфарструктуре као предуслова за унапређење квалитета живота и пословања у руралним срединама. Ефекти реализације ове групе мера НПРР огледаће се у доприносу општем квалитету живота у руралним подручјима, креирању подстицајног окружења за развој пословања, креирању нових могућности за нова радна места улагањима у руралну инфраструктуру и  смањењу друштвене искључености руралног становништва и заштити животне средине. Подршка eкономскoj диверсификацији има намеру да подстакне раст, запошљавање и одрживи развој у руралним подручјима и допринесе смањењу територијалних друштвених и економских развојних диспропорција. Диверсификацијом економских активности у руралним подручјима проширује се и спектар услуга доступних сеоском становништву, доприноси се атрактивности руралних подручја за живот и подстиче се генерисање производа и услуга заснованих на традиционалном знању и технологији, природним ресурсима и културном наслеђу. Подршком младима у руралним подручјима, НПРР доприноси подстицању укључивања постојећих и регрутовању нових младих у сектор, економској, социјалној и демографској ревитализацији сектора пољопривреде и села.

Мере подстицаја за припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја доприносе достизању посебног програмског циља 10. Јачање локланих развојних иницијатива и социјалне структуре руралних подручја. Мерама се предвиђа подршка спровођењу основних принципа LEADER приступа у Републици Србији. НПРР ће спровођењем ове групе мера допринети социјалној одговорности, умрежавању, сарадњи и кохезији заједнице и партнера који представљају интересе различитих сектора и дефинишу заједничке циљеве са фокусом на иновативне моделе развоја територије за коју се стратегија дефинише.

Мере подстицаја за унапређење система креирања и преноса знања представљају трансферзалне мере којима НПРР утиче на достизање свих програмских циљева. Tрансфер знања о одрживим праксама, пољопривредно-еколошким питањима и иновацијама од виталног су значаја за  економски раст и развој руралних подручја и унапређење одрживости, конкурентности, ефикасности ресурса и еколошких утицаја пољопривредних и шумарских газдинстава. Ова група мера доприноси достизању посебног циља 11. НПРР – Креирање и транфер знања и инвација и решавању проблема систематизованих у SWOT анализи: ниска улагања у истраживање и развој, слабо интегрисан систем трансфера знања и последично ниских стопа раста продуктивности.

  1. Основна начела за уређивање друштвених односа у области, укључујући и права и обавезе корисника мера дефинисаних НПРР (полазне основе)

Право на остваривање подстицаја за мере руралног развоја које су дефинисане НПРР имају:

  1. физичка лица — носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства;
  2. предузетници;
  3. привредна друштва;
  4. земљорадничке задруге;
  5. правно лице регистровано у складу са законом којим се уређују удружења
  6. средње школе;
  7. научноистраживачке организације у области пољопривреде;
  8. цркве или верске заједнице;
  9. задужбине и
  10. јединице локалне самоуправе.

НПРР за период 2021–2024. године дефинише опште услове за остваривање права на подстицаје у зависности од типа корисника. Министар ближе прописује специфичне услове, начин остваривања права на подстицаје за мере руралног развоја, обрасце захтева, односно пријаве за остваривање права на подстицаје. Типови инвестиција, прихватљиви трошкови за одређене типове инвестиција у оквиру мера руралног развоја, као и максималне износе подстицаја по кориснику, по мери и типу инвестиције, детаљнији услови и критеријуми за остваривање права на подстицаје по појединим мерама биће накнадно дефинисани подзаконским актима, који ће бити предмет усклађивања са европским законодавством, а у складу са планираним активностима за транспозицију мера националне политике ка шемама подршке у оквиру ЗПП.

У складу са одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју  (Члан 6), за израду и за праћење реализације НПРР одговоран је део Министарства надлежног за послове руралног развоја.

Управа за аграрна плаћања врши избор поступака у складу са критеријумима, механизмима и правилима утврђеним прописима за доделу подстицаја; расписује конкурс за доделу подстицаја; објављује јавни позив за подношење пријава за остваривање права на подстицаје са условима за коришћење права на подстицаје; проверава испуњеност услова за одобравање и исплату средстава по захтеву за остваривање права на подстицај у складу са прописима и условима на конкурсу и где је то потребно и по правилима јавних набавки; припрема уговор о коришћењу подстицаја између Управе и корисника средстава подстицаја; одлучује о праву на подстицаје; врши исплату на основу оствареног права на подстицај; спроводи поступак за повраћај средстава у случају неиспуњења обавеза од стране корисника или неосноване исплате средстава; врши административну контролу и контролу на лицу места; успоставља и води рачуноводствено евидентирање обавеза и исплата; врши независну интерну ревизију; доставља извештаје и анализе министру.

НПРР ближе дефинише надлежности за координацију и међусобну сарадњу у спровођењу појединих мера између различитих сектора и управа Министарства пољопривреде, шумарстав и водопривреде Ребублике Србије.

  1. Трошкови које ће спровођење НПРР изазвати грађанима и привреди

Оквир финансијског плана за реализацију НПРР за период 2021–2024. године развијен је на основу постојећих буџетских издвајања за подршку пољопривреди и руралном развоју, као и на основу Предлога финансијског плана за период 2022–2024. године сачињеног од стране Управе за аграрна плаћања.

Пројектовани национални буџет за релаизацију циљева политике руралног развоја за период до 2024. године износи 28,1 милијарду РСД, односно просечно 9,4 милијарде РСД годишње. Просечни годишњи буџетски издаци за мере руралног развоја би, према овој пројекцији, били за 16,3% већи у односу на период 2018–2020.

Као и пројекција укупног аграраног буџета, тако и пројекција буџета за рурални развој и пројекција буџета по појединим групама мера, мора се узети са резервом, имајући у виду очекиване промене у броју корисника, могућност увођења нових типова допуштених инвестиција и друге непредвиђене факторе од утицаја.

 

 

Категорије

Величина текста
Контраст