Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић уручио је данас уговоре корисницима Трећег јавног позива Пројекта конкурентне пољопривреде Србије, који се реализује у сарадњи са Светском банком.
Овим јавним позивом опредељенo је 750 милиона динара бесповратних средстава, што заједно са кредитима и сопственим улагањима корисника чини инвестициони циклус вредан око 13 милиона евра. Уговоре је добило 42 корисника из 15 округа Србије, а чак 77% уговора припада женама, док је 69% намењено младима до 40 година. Овим инвестицијама већ је отворено око 70 нових радних места.
Највећи део улагања, 66%, усмерен је на сектор воћа и поврћа, а подржани су и пројекти у области прераде житарица, млека и пчелињих производа. Више од 31% пројеката реализује се у општинама са отежаним условима рада у пољопривреди и у неразвијеним подручјима.
Инвестиције обухватају и модернизацију производње – 79% пројеката уводи дигиталне системе и савремену опрему, док 58% примењује иновативне приступе у производњи и преради. Улагања у обновљиве изворе енергије омогућиће производњу преко 2 милиона kWh чисте енергије годишње, што ће смањити емисију CO₂ за 2.533 тоне.
„Ова мера подршке није трошак, већ инвестиција у развој, конкурентност и одрживост српске пољопривреде. Желимо да створимо Србију у којој село има исте шансе као град, у којој млади остају да живе и раде на својој земљи, и у којој се домаћи производи са поносом купују и извозе под ознаком ‘Произведено у Србији’“, поручио је министар Гламочић.
Регионални менаџер за пољопривреду и храну за Европу и Централну Азију Светске банке Holger Cray оценио је да аграр не представља тек један од темеља српске привреде, већ да он запошљава седам одсто становништва и доприноси извозу у износу од 17 одсто. Он је истакао да две трећине пољопривредника први пут користи овакве кредите, оценивши да то показује поверење у програм SCAP.
Координатор Пројекта конкурентне пољопривреде Србије (SCAP) Милан Стевановић подсетио је на то да је српски аграр у протеклих 20 година узимао учешће од 6,2 одсто БДП-а, а агроиндустрија око четири одсто, као и да скоро 400.000 запослених ради у пољопривредном сектору, а скоро 100.000 запослених у сектору производње и прераде хране. “Са 1,2 милијарде евра девизног суфицита у спољнотрговинској размени, пољопривреда је чувар стабилности, јаког девизног курса, а самим тим и стандарда грађана. Аграрна политика заснована на инвестицијама једини је гарант пољопривреде која је одржива и отпорна, како на тржиште, тако и на климаске промене”, рекао је Стевановић.
Заменик председника ПКС Михаило Весовић истакао је да употреба нових технологија није могућа на прави начин без одговарајућег финансирања. “Управо због тога овај програм снажно подржавамо. Ово је модел финансирања који ће најрањивијим групама привредника – то су микро, мала и средња предузећа – омогућити да направе технолошки искорак у будућност и да унапреде своју конкурентност”, навео је Весовић.
Један од корисника, представник фирме Алтина д.о.о Александар Николић истакао је да је вредност њихове инвестиције 325.200 евра. „Средства смо усмерили на соларне панеле, пречишћивач отпадних вода, пакерицу и уређење инфраструктуре. Ово је први пут да смо конкурисали и одмах добили подршку, што нам даје снажан подстрек да проширимо производњу, повећамо продуктивност и смањимо трошкове. Захваљујем министру Гламочићу, Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Светској банци на поверењу“, истакао је Николић.
„Захваљујући инвестицији у проточни тунел, подржаној од стране Министарства пољопривреде, побољшаћемо квалитет и проширити палету наших производа. Ова подршка је од великог значаја за нашу фирму и наше запослене“, навела је корисница Мирјана Јанић, представница фирме МДДП Јанић.
Пројекат конкурентне пољопривреде Србије, који од 2020. године функционише по моделу финансирања 50:40:10 (50% бесповратних средстава, 40% повољних кредита, 10% сопственог учешћа), до сада је обухватио више од 1.350 корисника.
