Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић изјавио је данас да је за Србију посебна част што ће на Сајму пољопривреде у Словенији бити одржани и Дани Србије, на којима ће наша земља представити целокупну пољопривреду, као и најзначајније фирме, институте и компаније.
„Ми тамо водимо наше привреднике, најзначајније фирме. Имаћемо свој посебан дан, то је субота, Дани Србије, где ћемо представити наш фолклор, гастрономију, фирме, а биће одржан и пословни форум ком ће присуствовати и могући инвеститори. То неће бити класичан сајам – на њему учествује више од 1.700 излагача из 35 земаља. То је највећи сајам у овом делу централне Европе“, рекао је министар за Танјуг.
Гламочић је истакао да Министарство пољопривреде води рачуна о комплетној безбедности хране и подсетио да је у току јавна расправа о закону о безбедности хране.
„Ми смо управо због тога и почели да радимо на томе, и вероватно сте приметили да смо изашли са уредбом за декларисање производа који нису сто одсто млечни и који у себи садрже палмино уље и друга биљна уља“, казао је министар.
Србија у развоју пољопривреде мора да се усмери на интензивне делатности
Србија у развоју пољопривреде мора да се усмери на интензивне делатности и да, уместо извоза пшенице и кукуруза којим други хране своју стоку, више ради на прерађеним производима, семену и другим културама, изјавио је данас министар пољопривреде.
Он је за Танјуг подсетио да је пољопривреда 2020. године у бруто додатој вредности учествовала са око шест одсто, а прошле године са 3,7 одсто, иако су у међувремену буџетска давања овом сектору скоро дуплирана.
„Пољопривреда дупло више добија из буџета него што доприноси. Није она смањила свој новчани допринос, али јесте релативно. Зашто? Зато што су се други сектори развијали – грађевина, ИТ и други. Зато стално потенцирам инвестиције и да морамо ићи на интензивне делатности које доносе много више новца, а ту причамо о преради и гајењу култура“, истакао је министар.
Као пример је навео воћарство, где је Србија, по његовој оцени, „велесила“, јер са 200.000 хектара под воћем, од извоза воћа и воћних прерађевина годишње приходује око милијарду и по евра.
Извор: Танјуг
