Газдинство Радомира Марчете, смештено у селу Мали Београд код Бачке Тополе, представља један од ретких примера у Србији који током целе године организује производњу и прераду ћурећег меса на начин који задовољава највише стандарде квалитета, хигијене и добробити животиња.
Ово породично газдинство, упркос бројним изазовима на тржишту и у набавци младих ћурака, успело је да изгради стабилан и одржив систем производње који обухвата све фазе – од узгоја до финалне прераде и пласмана меса. Ћурке се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима. Како домаћин истиче, та подлога, иако скупља од обичне сламе, има изузетну моћ упијања и доприноси здрављу животиња.
„Наш циљ је да потрошачима понудимо свеж, домаћи и проверен производ. Све више грађана Србије цени порекло и квалитет онога што купује и спремни су да издвоје новац за домаће месо, које није третирано као индустријски производ“, каже Радомир Марчета и додаје да је на газдинству тренутно смештено око 900 јединки, са доминацијом женки – у односу од приближно 80% женки (ћурки) и 20% мужјака (ћурана), с обзиром на потражњу тржишта.
Посебна саветница министра пољопривреде проф. др Татјана Бранков обишла је ову фарму и том приликом истакла да је реч о изузетном примеру одрживе пољопривредне праксе, која спаја сточарство, прераду и креативно коришћење нуспроизвода.
„На овом газдинству можемо видети шта значи интеграција примарне производње са прерадом и развојем пратећих делатности. Од ћурећег меса, преко паковања и директне продаје, па све до употребе перја за ручну израду украсних предмета – ово је пример економске диверзификације која треба да буде инспирација и другима“, изјавила је проф. др Бранков.
Она је подсетила да је Србија некада имала развијену производњу ћурећег меса, које се извозило и на америчко тржиште, као и да постоји велики потенцијал за обнову тог сектора.
„Наше житарице треба да користимо за исхрану наших животиња, а не да увозимо месо произведено од страних сировина. Србија има све предуслове да постане извозник производа са додатом вредношћу, а не само сировина. Потребно је ојачати подршку оваквим фармама које раде по свим стандардима“, нагласила је она.
Држава већ подржава овај сектор кроз мере подстицаја, али је, како је указао домаћин, неопходно је боље усклађивање прописа на локалном и националном нивоу са европским прописима, како би се избегле контрадикторности у захтевима и олакшао даљи развој.
