“Srpsko selo je više od geografske tačke – to je temelj identiteta, ali i veliki potencijal za budući razvoj zemlje. Bez mladih, bez porodica, bez dece – selo ne može da živi, zbog čega je potrebno stvarati uslove da se mladi zadrže, a oni koji su otišli možda i vrate. To znači podsticaji za poljoprivrednike, ali i kulturni sadržaji, sport, internet – jer selo mora biti moderno koliko i grad”, istakla je posebna savetnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd Milica Janković na konferenciji posvećenoj budućnosti sela i razvoju ruralnih područja u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Ona je naglasila da Ministarstvo sprovodi niz programa podrške mladim poljoprivrednicima, što, između ostalog, podrazumeva povećane podsticaje do 70% prihvatljivih troškova za IPARD III program u okviru Mere 1, fiksnu kamatnu stopu od 1% na godišnjem nivou prilikom ostvarivanja prava na subvencionisanu kreditnu podršku, subvencije za nabavku mehanizacije, kao i programe poput „50-40-10“, u kojima više od dve trećine korisnika čine mladi.

“Takođe, Ministarstvo poljoprivrede ulaže u ruralnu infrastrukturu – puteve, vodovod, kanalizaciju, javnu rasvetu – kroz podsticaje lokalnim samoupravama za naseljena mesta sa manje od 10.000 stanovnika, u iznosu 100% vrednosti prihvatljive investicije. Očekuje se i početak procesa akreditacije IPARD Mere 6, namenjene javnim investicijama u selima, a žitelji ruralnih područja uskoro će imati mogućnost da podnesu zahteve i u okviru IPARD Mere 7”, poručila je Janković.

Prema njenim rečima, kroz programe obrazovanja, digitalizacije i podrške inovacijama u poljoprivredi, Ministarstvo unapređuje dostupnost znanja i modernih tehnologija poljoprivrednicima širom Srbije. Janković je pozvala sve društvene aktere da doprinesu oživljavanju ruralne Srbije.

Jelena Docić, savetnica za programiranje aktivnosti PSSS u Sektoru za ruralni razvoj, istakla je značaj transfera znanja u poljoprivredi kao ključnog faktora za unapređenje proizvodnje i razvoj sela.

„Znanje ima vrednost samo ako se prenese na proizvođače. Upravo tu ulogu igraju 34 poljoprivredne savetodavne službe u Srbiji, sa preko 300 stručnjaka koji rade direktno sa poljoprivrednicima“, naglasila je Docić.

Prema njenim rečima, stručne službe su kadrovski i tehnički osposobljene, redovno prolaze obuke i sertifikacije, a u saradnji sa medijima i kroz digitalne platforme, znanje postaje dostupno svima.

Dr Srđan Stojanović, šef Odseka za ruralni razvoj i očuvanje biodiverziteta, ukazao je na značaj mera ruralnog razvoja kao jedne od ključnih komponenti održivog razvoja u Srbiji.

„Oko 40% stanovništva živi u ruralnim područjima, i zato je važno da mere koje sprovodimo, kroz nacionalne podsticaje i IPARD programe, direktno doprinose poboljšanju kvaliteta života i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje“, rekao je Stojanović i ukazao i na značaj međuresorne saradnje.

Na konferenciji, koja je izazvala veliko interesovanje poljoprivrednika, medija i građana, bilo je reči i o novoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije.