Zemljoradnička zadruga „Beška“ u istoimenom selu u opštini Inđija bila je domaćin radne posete ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragana Glamočića. Ova poseta imala je za cilj direktan razgovor sa domaćinima na terenu, obilazak proizvodnih kapaciteta, ali i slanje jasne poruke da je zadrugarstvo jedan od ključnih stubova agrarne politike Vlade Srbije.
Zadruga „Beška“ jedna je od najuspešnijih u Sremu. Okuplja više od 50 članova i oko 200 kooperanata. Osnovna delatnost je ratarska proizvodnja, pre svega žitarica, soje i šećerne repe, ali poseban akcenat je stavljen na razvoj voćarstva – naročito proizvodnju višnje na 26 hektara, gde se primenjuju savremene agrotehničke mere, sistemi za navodnjavanje kap po kap i korišćenje solarne energije.
Prema rečima domaćina, zadruga posluje stabilno, uz prihode od skoro 400 miliona dinara u 2023. godini i neto dobit od 6,3 miliona dinara. U zgradi nekadašnjeg agrara danas radi 23 zaposlenih, a zadruga redovno ulaže u mehanizaciju, voćarsku tehnologiju i podizanje novih zasada. Pored toga, aktivno koristi državne podsticaje i prati sve konkurse nadležnih institucija.
Ministar Glamočić je, nakon razgovora sa domaćinima i obilaska voćnjaka, poručio da ovakve zadruge predstavljaju pravi primer kako treba da izgleda moderno poljoprivredno gazdinstvo. „Želimo da što više novca završi u rukama onih koji ga stvaraju. U narednim nedeljama očekujemo objavu novih javnih poziva koji će biti direktno usmereni na ratare, voćare i zadruge. Ovo je način da se podstakne realna proizvodnja, a ne papirologija“, istakao je ministar.
On je dodao da Srbija mora da zadrži mala i srednja gazdinstva i da se ona mogu sačuvati samo udruživanjem. „Na žalost, naš mentalitet je takav da se teško udružujemo, ali kroz dobru državnu podršku, mentorstvo i jačanje zadružnih saveza, to možemo promeniti“.
Zanimljiv je bio i trenutak prilikom posete kada je ministar Glamočić shvatio da se nalazi u zasadu koji je orezivao upravo njegov sin pre nekoliko meseci, kao mladi student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u okviru praktične nastave. Ministar je istakao značaj prenošenja znanja na teren i naveo da je to pravi put za mlade – ne samo da slušaju, već da rade i uče u realnom okruženju. On je pohvalio ovu zadrugu jer ima čak 9 visokoobrazovanih stručnjaka.
Jelena Nestorov: Zadruge se održavaju kroz demokratiju i ekonomsku odgovornost
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov, podsetila je da zadrugarstvo u Beški ima tradiciju dužu od jednog veka, te da zadruga koja je danas aktivna, funkcioniše u kontinuitetu još od 1950. godine. „Naša misija je da tu tradiciju pretočimo u moderne forme zadružnog delovanja, bez odricanja od osnovnog principa – jedan član, jedan glas. Upravo ta demokratska struktura daje snagu zadrugama i omogućava da svaki glas bude jednako važan“.
Ona je naglasila da je ekonomska motivacija jedini održivi model za zadruge: „Ne treba da se udružuju samo ideje i želje, već sredstva, rad, partneri i odgovornost. Samo tako možemo stvarati nove vrednosti i ostati nezavisni od tržišnih ucena“.
Dragan Lončar: Kredit, a ne poklon
Direktor zadruge, Dragan Lončar, istakao je da je zadrugarstvo opstalo i u najtežim vremenima upravo zato što nije odustajalo od proizvodnje. „Mi smo naslednici tri generacije koje su ovde radile. Znamo koliko znači stabilnost. Ali stabilnost se ne gradi na donacijama, već na dugoročnim, dobro osmišljenim kreditima. Naše zalaganje je da država više podstiče investicije koje imaju jasan rok otplate i vidljiv povrat“.
Po njegovim rečima, zadruge su najbolji mehanizam za izgradnju skladišta, sušara i prerađivačkih kapaciteta u vlasništvu poljoprivrednika. „Time se smanjuje zavisnost od velikih sistema i otkupljivača. Zadruga znači da sami upravljamo svojom sudbinom“.
Nikola Mihailović: Znanje i udruživanje su dva stuba sela
Nikola Mihailović iz Zadružnog saveza Srbije istakao je da zemlja danas ima 1769 registrovanih zemljoradničkih zadruga, što čini više od 60% svih zadruga u Srbiji. „Srbija ima izvanrednu mrežu zadruga, ali moramo raditi na tome da ona bude živo tkivo, ne samo registar. Znanje je prvi preduslov napretka – tu su instituti, fakulteti, poljoprivredne škole, ali i ovakve zadruge kao što je ‘Beška’ koje postaju poljski centri za obuku i praksu“.
Mihailović je naglasio da bez udruživanja nema tržišne snage. „U inostranstvu su zadruge temelj poljoprivrede. Ako hoćemo da sačuvamo i selo i državu, moramo se osloniti na ovaj model koji povezuje znanje, proizvodnju, preradu i tržište“.
Ministar o tehnologiji i aflatoksinu
Ministar Glamočić iskoristio je ovu priliku da najavi i nove mere u borbi protiv aflatoksina u kukuruzu. Kako je rekao, već u narednih desetak dana biće otvorene kreditne linije sa subvencionisanim kamatama za nabavku dronova i drugih digitalnih alata za preciznu zaštitu useva. „Ovo nisu igračke dronovi. To su uređaji za ozbiljan rad. Zadruge će biti u prvom planu u sprovođenju ove mere, jer mogu obuhvatiti veći broj kooperanata“.
Na kraju posete, ministar je poručio: „Pozivam mlade da ostanu na selu. U zadrugama ima prostora i za vas – od agronoma, preko mašinskih operatera, do ekonomista. Srbija se ne gradi samo u Beogradu, već i u Beški, Klenju i svakom selu gde se zemlja obrađuje“.
Odštampajte članak
