U okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, u prepunoj sali Kongresnog centra „Master“, održana je stručna konferencija posvećena hortikulturi, lekovitom i aromatičnom bilju. Ovaj događaj je okupio brojne stručnjake, predstavnike institucija i proizvođače, koji su zajednički ukazali na ogromne, ali nedovoljno iskorišćene resurse koje Srbija ima u ovim sektorima.
Posebna savetnica ministra poljoprivrede prof. dr Tatjana Brankov istakla je da sektor hortikulture, uključujući ukrasno, lekovito i aromatično bilje, ima veliki ekonomski, ekološki i izvozni potencijal. Ona je navela da je u prošloj godini u trgovini cvećem ostvaren deficit od 30 miliona evra, dok je u oblasti lekovitog bilja ostvaren suficit od 5 miliona evra, što pokazuje da postoji prostor za dalji razvoj i podršku ovim sektorima.
„Ministarstvo poljoprivrede nastaviće snažno da podržava ovu vrstu proizvodnje, posebno kroz investicije u prirodne resurse, infrastrukturu, sušare, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i u podizanje plastenika i staklenika“, rekla je Brankov. Posebno je naglasila značaj podrške organskoj proizvodnji, koja je prirodno povezana sa proizvodnjom lekovitog i aromatičnog bilja.
Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” istakao je da Srbija danas proizvodi izuzetno male količine lekovitog bilja, dok se velike količine uvoze, čak i za potrebe samog Instituta. „Dok smo osamdesetih godina bili jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja, danas smo veliki uvoznici. Nedostatak radne snage, zanemarivanje ove proizvodnje i loša organizovanost razlozi su za takav pad“, poručio je Lukić.
On je naglasio da se danas u Srbiji pod lekovitim biljem nalazi tek oko 1.800 do 2.000 hektara, dok potencijali zemlje omogućavaju znatno veću proizvodnju. Zahvaljujući merama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoji realna osnova za oživljavanje ovog sektora.
„Pitanje je zašto nemamo više mesta kao što je Bavanište, koje je prepoznato kao centar proizvodnje lekovitog bilja. To je tema o kojoj treba ozbiljno razgovarati, a raduje me što je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo lekovito bilje kao važan segment domaće poljoprivrede“, istakao je dr Lukić.
Kolinda Hrehorović, rukovodilac Grupe za voće, povrće i alkoholna pića u Ministarstvu, navela je da je tokom današnjeg skupa predstavljen sveobuhvatan pregled trenutnog stanja u sektoru hortikulture u Srbiji, koji obuhvata proizvodnju cveća, ukrasnog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.
“Sa jedne strane imamo plantažnu proizvodnju, pre svega u Vojvodini, a sa druge, izuzetno vredno samoniklo bilje i cveće u brdsko-planinskim krajevima, koje predstavlja neiskorišćen resurs. Ministarstvo podržava ovaj sektor kroz konkretne mere – od povraćaja sredstava za nabavku opreme, poput plastenika, sistema za navodnjavanje i substrata, do subvencija za rasadničarsku proizvodnju i sadnice ruža, u kojima Srbija već beleži izvoz od 2,5 miliona evra”, poručila je Hrehorović.
Kako je navela, stalna komunikacija sa proizvođačima je ključna, a njihov glas i inicijative važni kako bi Ministarstvo unapredilo mere i podršku, te omogućilo veću konkurentnost domaćih proizvođača na tržištu. “Sigurni smo da, uz zajednički rad, ovaj sektor može postati još značajniji nosilac razvoja ruralnih područja i prepoznatljiv brend Srbije”, zaključila je ona.
Na konferenciji su izlagali i predstavnici Sektora za poljoprivrednu politiku, kao i proizvođači. Konferencija je izazvala veliko interesovanje i okupila predstavnike privrede, naučne zajednice i proizvođače iz svih krajeva Srbije, što je jasan signal da je vreme za novi zamah u razvoju hortikulture i proizvodnje lekovitog bilja.
Odštampajte članak
