U okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede organizovalo je konferenciju pod nazivom „Šume Srbije – održivost, očuvanje i razvoj ruralnih područja“. Konferencija je održana u sali Kongresnog centra „Master“, a u uvodnom obraćanju ministar prof. dr Dragan Glamočić istakao je da Srbija nikada u istoriji nije imala veću šumovitost, koja po zvaničnim podacima iznosi 39%, što je više nego duplo u odnosu na period pre Drugog svetskog rata.

„Kada govorimo o šumama, ne govorimo samo o drvetu kao sirovini. Šume imaju više od 300 različitih funkcija – od očuvanja biodiverziteta, preko sprečavanja erozije, do uticaja na mikro i makroklimu. One postaju sve važniji faktor u borbi protiv klimatskih ekstrema“, poručio je ministar Glamočić i naglasio da je potrebno više govoriti o šumarstvu, jer je ono ključno za očuvanje ruralnih područja i prirodnih resursa.

Direktor Uprave za šume Saša Stamatović istako je dve teme u šumarstvu Srbije: prvi je inovacije u implemetaciji koncept prirodi bliskog gazdovanja šumama a druga obuhvata primenu Evropske direktive o prometu drveta. Kako je istakao, prirodi blisko gazdovanje podrazumeva prilagođavanje prirodnim procesima, selektivnu seču i podsticanje konkurencije stabala, što unapređuje otpornost šuma na klimatske promene i omogućava ispunjenje svih njihovih funkcija.

„Kreiranje imimplementacija ovog koncepta u Srbiji traje već desetak godina, a omogućava nam da šume budu otpornije na suše, poplave i vetrolome, kao i da obezbedimo snažniju ulogu šuma u zaštiti od erozije i očuvanju biljnih i životinjskih vrsta. Cilj je da naše šume postanu efikasni eko-sistemi u službi društva“, naveo je Stamatović i dodao da je po prvi put urađena inventura šuma savremenim metodama, što je rezultiralo preciznijim podacima i većom transparentnošću u upravljanju ovim resursom.

Uz tehničke i normativne novine, akcenat je stavljen i na obaveze svih subjekata koji stavljaju drvne proizvode na tržište Srbije, u skladu sa evropskim propisima. Cilj ovih mera je sprečavanje ilegalne trgovine drvetom i zaštita domaćeg tržišta i potrošača.

Posebna pažnja posvećena je i pitanju regionalnih razlika u šumovitosti, s posebnim naglaskom na Vojvodinu kao područje koje zahteva dodatna pošumljavanja, uključujući i uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva.

„Imamo mogućnost da u roku od 14 dana, pomoću dronova i georeferenciranih snimaka, identifikujemo svako oštećeno ili oboreno stablo. To je efikasnost kakva ranije nije bila moguća ni za šest meseci“, istakao je Stamatović i dodao da novi modeli kao što su multispektralne kamere omogućavaju predikciju bolesti i štetočina pre nego što postanu vidljive golim okom.

Srbija je, kako je rečeno, lider u regionu po uvođenju naprednih sistema upravljanja šumama. Zahvaljujući sredstvima Svetskog fonda za zaštitu životne sredine (GEF) i Zelenog klimatskog fonda (GCF), realizuju se projekti vredni više od 80 miliona dolara. Ovi projekti omogućavaju efikasno gazdovanje i pošumljavanj kao i sanaciju oštećenih šuma od svih nepogoda.

Poseban akcenat stavljen je na Geoportal – digitalnu platformu koja integriše sve podatke šumarskog sektora. Putem nje, šumarski inspektori već na terenu mogu da provere planirane aktivnosti, podatke o sečama, katastarske zapise i dr. U planu je i mobilna aplikacija dostupna za sve aktere u sistemu.

Srbija je, kako je zaključeno, pet godina ispred mnogih evropskih zemalja u primeni ovakvog sistema. Intenzivno se radi i na usklađivanju sa Timber Regulation i novim propisima EU koji se odnose na sprečavanje nelegalne seče i trgovine drvetom, kao i na podsticanje reciklaže drvnih proizvoda.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ostaje posvećeno modernizaciji šumarskog sektora, očuvanju prirodnih resursa i jačanju uloge šuma u sveobuhvatnom razvoju Srbije rečeno je na ovom događaju.