„Praksa dosadašnjeg korišćenja i upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem je takva da zahteva promene u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i ekonomičnijeg korišćenja. Izmenama i dopunama zakona će se obezbediti bolje, ali i što je još važnije, posebno za male poljoprivrednike, pravednije korišćenje državnog zemljišta.“ rekla je danas, u Maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković. Ona je naglasila da je prevashodni cilj unapređenje stanja u raspolaganju ovim prirodnim resursom, i to u interesu razvoja poljoprivrede Srbije.
„Jedan od ciljeva koji bi se ostvario Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je da se od zakupa ostvaruju značajni godišnji prihodi, koji su sada daleko manji od realno mogućih, jer se skoro polovina raspoloživog obradivog državnog zemljišta se ne izlicitira, te jedan deo uzurpiraju NN lica, koriste ga bez da učestvuju u postupku javnog nadmetanja i za isto ne plaćaju naknadu. Računice kažu da zbog toga gubimo značajne prihode, trećinu ostvarenih ili oko 15 miliona evra. Trenutno se samo u sudskim sporovima po tom osnovu potražuje oko 22 miliona evra. Drugi deo državnog zemljišta koji nije izlicitiran ostaje neobrađen. Nacrtom novog zakona bi se poljoprivredno zemljište koristilo efikasnije, racionalnije i ekonomičnije“, pojasnila je ministar Bogosavljević Bošković.
Kao značajan cilj koji bi se ostvario primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu ministar Bogosavljević Bošković je navela da poljoprivredno zemljište mora da se koristi u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom zbog čega je sastavni deo predloga ovog Zakona da se za sve buduće zakupce uvede obaveza vođenja knjige polja i uspostavljanje plodoreda.
Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da deo (do 30%) državnog zemljišta koji se ne koristi može da se da u zakup velikim investitorima.
Polazeći od činjenice da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, da se značajan deo istog ne koristi, da se u poljoprivredi ima nizak nivo investicija, predlog je i da se deo (do 30%) državnog zemljišta može dati u zakup velikim investitorima, da poljoprivredno zemljište koje nije izdavano u zakup najmanje 3 godine uzastopno može da se da na besplatno korišćenje za period do 5 godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa do 20 godina, a utvrdiće se i novi period izdavanja zemljišta u zakup. Predlog je da bude produžen sa 20 na 25 godina, a za velike investicije sa 20 na 30 godina.
Nacrt zakona predviđa pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Uvode se kazne za uzurpatore u visini trostukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga. Ako je NN lice uzurpator, jedinica lokalne samouprave može da donese odluku o skidanju useva.
Sastavni deo Nacrta zakona koji je potekao od predstavnika udruženja poljoprivrednika je i da se deo državnog poljoprivrednog zemljišta proda poljoprivrednicima. Uslov je da oni nemaju posed veći od 30 ha, a mogu da kupe maksimalno do 20 ha. Prihvaćen je i predlog da se dodatno pomogne ovim poljoprivrednicima tako što bi se obezbedila mogućnost plaćanja kupljenog zemljišta u periodu do 5 godina.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu predstavila je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Dragana Gođevac Obradović.
Javnoj raspravi su prisustvovali savetnik premijera Republike Srbije Dragan Glamočić, državni sekretari Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Atila Juhas, Željko Radošević i Zoran Rajić, kao i pomoćnici ministra Nenad Katanić i Mladen Mladenović.
Nacrt ovog zakona je u proceduri javne rasprave od 30. jula 2015. godine, a predviđeno je da traje 3 nedelje.
U toku same izrade zakona organizovan je širok krug konsultacija sa udruženjima poljoprivrednika i sa drugim zainteresovanim subjektima. Planirano je da se u periodu zvanične javne rasprave organizuje niz javnih tribina širom Srbije sa ciljem da se prezentuje Nacrt zakona, kako bi se čulo mišljenja javnosti, predlozi i sugestije. Zajednički cilj je da se dođe do što kvalitetnije finalne verzije Nacrt zakona koji bi zatim Vlada Republike Srbije uzela na razmatranje i dalje postupanje.
Odštampajte članak
