Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kako bi se ostvarili ciljevi definisani u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2020 („Sl. glasnik RS“, broj 85/14) i ostalim strateškim dokumentima, sprovodi različite projektne aktivnosti koje se u većoj ili manjoj meri finansiraju iz:
- Pretpristupnih IPA fondova EU (Instrument for Pre-accession Assistance)
- Sredstava bilateralnih donacija i međunarodnih finansijskih institucija
Projekti finansirani iz EU fondova
Projekti finansirani iz pretpristupnih IPA fondova sprovode se u okviru predviđenih finansijskih perspektiva odobrenih od strane Evropske komisije. IPA I finansijska perspektiva odnosi se na period 2007 – 2013, dok novi finansijski okvir IPA II obuhvata period od 2014–2020.
Sprovođenje pretpristupne IPA pomoći detaljno je uređeno domaćim pravnim aktima koji su usklađeni sa propisima Evropske Unije.
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA II 2014–2020) uspostavljen je Uredbom Evropskog parlamenta i Evropskog saveta br. 231/2014 od 11. marta 2014. godine, a koja se primenjuje retroaktivno od 1. januara 2014. godine. Ova Uredba je dopunjena Uredbom o zajedničkom sprovođenju br. 236/2014 kao i Uredbom o implementaciji IPA II br. 447/2014 . Uredbom IPA II, definisano je da Evropska komisija i korisnice IPA II zaključuju Okvirne sporazume o sprovođenju pomoći. Okvirnim sporazumom se utvrđuju pravila za sprovođenje finansijske pomoći Unije u okviru IPA II (pravila programiranja, sprovođenja, finansijskog upravljanja, nadzora, kontrole i revizije, izveštavanja i zaštite finansijskih interesa).
Evropska komisija je kreirala novi Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II) za period 2014–2020, koji je bliže povezan sa prioritetima proširenja EU i usmeren na dostizanje rezultata i strateški pristup ključnim reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Ovaj pristup Evropske komisije je nametnuo i određene promene u programiranju i implementaciji IPA II instrumenta u odnosu na IPA I u periodu 2007–2013.
Jedna od bitnijih promena se odnosi na strukturu programa IPA II, u kojoj su sada uvedene oblasti politike (policy areas) i koje se sada dostupne svim zemljama korisnicama bez obzira na njihov status u procesu evropskih integracija (kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u EU). Oblasti politike u okviru IPA II su:
- Reforme kao deo priprema za članstvo u EU i izgradnja institucija i kapaciteta;
- Društveno-ekonomski i regionalni razvoj;
- Zapošljavanje, socijalne politike, obrazovanje, unapređenje ravnopravnosti polova i razvoj ljudskih resursa;
- Poljoprivreda i ruralni razvoj;
- Regionalna i teritorijalna saradnja.
Druga promena se odnosi na sektorski pristup u planiranju upotrebe sredstava IPA II. Sektorski pristup planiranju predstavlja praktičan pristup planiranju i upravljanju, koji jača veze između sektorskih politika, budžeta, aktivnosti i rezultata. Sredstva pretpristupnih fondova se usmeravaju na manji broj strateških sektora koji su zajednički identifikovani od strane EU i zemlje korisnice pomoći, pri čemu strategije definisane za određene sektore u zemlji korisnici pomoći imaju vodeću ulogu u programiranju upotrebe sredstava.
Sledeća promena koju je donela IPA II jeste potreba da se obezbedi veća komplementarnost sa zajmovima međunarodnih finansijskih institucija. Pretpristupna pomoć EU kroz IPA II je samo jedan od mogućih izvora finansijskih sredstava za finansiranje razvojnih projekata. Stoga je neophodno u fazi programiranja, kada se odlučuje o prioritetima za finansiranje, voditi računa o aktivnostima ostalih donatora i međunarodnih finansijskih institucija u zemljama korisnicama pomoći.
Jedna od novina u okviru IPA II se odnosi na preuzimanje odgovornosti za implementaciju i upravljanje sredstvima od strane zemlje korisnice pretpristupne pomoći. Izgradnja Decentralizovanog sistema za implementaciju EU fondova i preuzimanje ovlašćenja za upravljanje sredstvima pretpristupne pomoći je ključni test za utvrđivanje sposobnosti zemalja kandidata za upravljanje sredstvima iz strukturnih fondova EU.
Četvrta promena se odnosi na uvođenje tzv. sektorske budžetske pomoći. Projekti neće biti jedini način sprovođenja pomoći kroz IPA II, već je u novom budžetskom periodu predviđena mogućnost da pomoć bude usmerena i kroz tzv. sektorsku budžetsku pomoć. U prethodnom budžetskom periodu postojala je mogućnost da država korisnica dobije finansijska sredstva kroz direktnu budžetsku podršku, ali je ta mogućnost bila korišćena samo u slučaju Srbije, koja je zbog ekonomske krize tražila i dobila budžetsku pomoć u iznosu od 100 miliona evra iz programa IPA 2009.
Poslednja promena se odnosi na uvođenje tzv. nagrade za uspešne korisnike sredstava. Uredba o uspostavljanju IPA II predviđa mogućnost da se obezbedi odgovarajući iznos pomoći koji bi ostao na raspolaganju u cilju nagrađivanja zemalja korisnica pomoći ukoliko se utvrdi da zemlja korisnica beleži poseban napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo i/ili za efikasno sprovođenje pretpristupne pomoći, pri čemu zemlja korisnica postiže posebno dobre rezultate u vezi sa konkretnim ciljevima utvrđenim u indikativnim strateškim dokumentima za tu zemlju.
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA 2007-2013) uspostavljen je Uredbom Evropskog saveta br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine. Na taj način je Evropska komisija uspostavila jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u procesu evropskih integracija za budžetski period od 2007. do 2013. godine, koji je objedinio dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku.
Važenje Uredbe 1085/2006 je isteklo 31. decembra 2013. godine.
Implementacija IPA 2007 – 2013 je još uvek u toku.
Komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA 2007-2013. su:
- Pomoć tranziciji i izgradnja institucija
- Prekogranična saradnja
- Regionalni razvoj
- Razvoj ljudskih resursa
- Ruralni razvoj
Uredba o osnivanju IPA pravi razliku između država korisnica tj država kandidata i država potencijalnih kandidata. Prema navedenoj Uredbi, državama kandidatima, ukoliko imaju akreditovan decentralizovani sistem upravljanja fondovima (Decentralised Implementation System – DIS) pomoć se pruža kroz svih pet komponenti, dok se državama potencijalnim kandidatima, koje nemaju akreditovan decentalizovan sistem upravljanja fondovima Evropske unije, pomoć upućuje samo kroz prve dve komponente.
Instrument pretpristupne pomoći IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta, i to:
- pomoć zemljama u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, kaoi izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa;
- pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i Kohezionog fonda EU posle pristupanja Evropskoj uniji.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u ovom trenutku koristi prve dve komponente pretpristupne pomoći (Pomoć tranziciji i izgradnja institucija, Prekogranična saradnja), dok je akreditacioni proces u pogledu 5. komponente (Ruralni razvoj) to jest korišćenja IPARD fondova u toku.
Informacija o projektima koji se finansiraju iz EU fondova
Projekti finansirani kroz bilateralnu saradnju i saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama
Finansijska sredstva za dostizanje postavljenih razvojnih ciljeva obezbeđuju zajednički Republika Srbija i Vlade partnerskih država, razvojne agencije država partnera i međunarodni finansijski subjekti. Projekti finansirani iz ove vrste finansijskih izvora raznovrsni su po svojoj prirodi i obimu, i pored usklađenosti sa principima i prioritetima za razvoj poljoprivrede definisanim u programskim dokumentima Republike Srbije moraju biti, u širem smislu, usklađeni i sa prioritetima za finansiranje međunarodnih partnera. Kroz ovu vrstu projekata, uz pravilnu koordinaciju u cilju izbegavanja preklapanja i osiguravanja koherentnog pristupa i sinergije sa projektima finansiranim iz IPA fondova EU, može se postići mnogo, te se ovakv vid saradnje sa inostranim partnerima aktivno odvija i konstantno unapređuje.
