Predstavnici četiri države sliva reke Save – Srbija, Hrvatska, Slovenija i Bosna i Hercegovina, saglasili su se danas da je tom regionu potrebna intenzivnija saradnja u oblasti odbrane od poplava, kao i unapređenje sistema za prognozu i predviđanje. Na ministarstkom sastanku o regionalnoj saradnji u oblasti zaštite od poplava u slivu Save, ocenjeno je da je potrebno odmah obezbediti dodatnu podršku na političkom nivou kako bi se uspostavio efikasan sistem za smanjenje rizika od poplava i štetnih posledica.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, rekla je danas na ministraskom sastanku održanom u Palati Srbija, da je dobra regionalna saradnja došla do izražaja tokom velikih poplava u maju koje su posebno pogodile sliv reke Save.
„Srbija je najnizvodnija država na slivu Save i od velike važnosti je zaštita od štetnog dejstva voda od poplava, kao i pitanje i zaštite kvaliteta voda, imajući u vidu da se iz savskog sliva snabdevaju stanovnici Sremske Mitrovice, Šapca, Beograda i drugih manjih mesta“, rekla je ministarka. Ona je podsetila da Srbija aktivno učestvuje u regionalnim aktivnostima koje se odnose na upravljanje rizicima od poplava kroz rad Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i Međunarodne komisije za sliv Save.
„Na nacionalnom nivu Srbija je počela usklađivanje zakonodavstva u ovoj oblasti primenjujući u Zakonu o vodama značajan deo direktive o poplavama Evropske unije“, izjavila je ministarka Bogosavljević Bošković i dodala da je na taj način urađena preliminarna procena rizika od poplava kojom je utvrđeno 99 značajnih poplavnih područja na teritoriji Srbije.
Ministarka Bogosavljević Bošković rekla je da su kroz projekte procene rizika od poplava u priobalju Dunava i studiju mapiranja plavnih zona u Srbiji urađene karte ugroženosti i karte rizika od poplava za Dunav, Veliku, Zapadnu i Južnu Moravu. Protokol o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o sliv reke Save nalazi se pred Vladom Srbije kako je navela ministarka i izrazila nadu da će se na današnjem sastanku dogovoriti prioritetne aktivnosti u oblasti zaštite od poplava.
Ministar spoljne trgovine Bosne i Hercegovine Boris Tučić rekao je da je Okvirni sporazum za sliv Save do sada dao dobre rezultate, ali da postoji značajan prostor za poboljšanje saradnje. On je naglasio da je od velike važnosti da se nastave započete procedure usaglašavanja i zaključivanja protokola predviđenih sporazumom poput protokola o upravljanju nanosom, protokol o vanrednim situacijama ili protokol o zaštiti od poplava
Ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina ocenio je da se boljom saradnjom i koordinacijom svih zemalja sliva može uraditi dobra prevencija od poplava, ali i svođenje šteta na minimum. Ministar Jakovina je apelovao na države savskog sliva da preispitaju sve mehanizme koji stoje na raspolaganju kako bi se sistem prevencije poplava učinio delotvornijim. Posebno je istakao da je potrebno što pre da sve zemlje usvoje protokol o zaštiti od poplava, kao sastavni deo Okvirnog sporazuma o slivu Save.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But, naveo je da će se njegova zemlja, koja će krajem jula preuzti predsedavanje Savskom komisijom, zauzeti za to da se uspostavi takozvani modro zeleni koridor u slivu te reke.
Države kroz koje protiče Sava potpisale su 2002. godine „Okvirni sporazum o slivu reke Save“, osnovni dokument kojim se ukazuje na vrednost prekogranične saradnje vlada, institucija i pojedinaca za održivi razvoj tog područja, a koji važi od 2004. godine.
Na osnovu sporazuma, formirana je i Savska komisija, kao stalno radno telo zaduženo za sprovođenje sporazuma, čije je sedište u Zagrebu. Sliv Save, koja je dugačka 945 kilometara, najveći je u jugoistočnoj Evropi i među najvažnijim vodenim i ekološkim koridorima na tom delu kontinenta.
Odštampajte članak