Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18),

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

Nemanjina br. 22-26, Beograd

O b j a v lj u j e

Obaveštenje da otpočinje izradu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period od 2022-2024. godine. S tim u vezi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istovremeno objavljuje i polazne osnove za izradu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period od 2022-2024. godine.

            Kako je istekao programski period za koji je važio raniji program, Nacionalni program ruralnog razvoja za period od 2018-2020. godine formirana je radna grupa sa ciljem izrade Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period od 2022-2024. godine.

 Analiza postojećeg stanja, prikaz problema i razlozi za donošenje Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period od 2022-2024. godine

Doprinos poljoprivrede ekonomskom rastu i razvoju Srbije je značajan. Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva formira oko 7,5% bruto dodate vrednosti i zapošljava oko 15% radne snage, doprinoseći zajedno sa prehrambenom industrijom, industrijom pića i industrijom duvanskih proizvoda, ukupnom izvozu sa oko 19%. Broj zaposlenih u poljoprivredi i njihov udeo u ukupnoj zaposlenosti opadaju. U periodu od 2015. do 2020. godine broj zaposlenih u poljoprivredi je opao za 15,3%, a udeo u ukupnom broju zaposlenih za oko 5 procentnih poena. Ovaj trend je posledica više faktora, uključujući nepovoljne demografske trendove u ruralnim sredinama, produžetak perioda redovnog školovanja, migracije, ali i rast ponude radnih mesta u drugim sektorima. Poljoprivredno-prehramebni sektor ostavruje pozitivan spoljnotrgovinski saldo, značajno doprinoseći uravnoteženju ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa. Spoljnotrgovinski saldo sekotra je u 2020. godini dostigao 1,612 milijardi evra, što je rekordna ostvarena vrednost.

Poljoprivredni sektor i ruralna područja Republike Srbije poseduju značajne resurse, kako u smislu obima tako i njihove raznovrsnosti. Ovo se ogleda u dobrim agro-klimatskim uslovima, povoljnom odnosu raspoloživih površina po stanovniku i zaposlenom u poljoprivredi, bogatom biodiverzitetu, dobrom kvalitetu i strukturi poljoprivrednog zemljišta. Domaćim proizvođačima hrane na raspolaganju su i drugi kvalitetni faktori proizvodnje, kao što su iskusna radna snaga i inputi. Sve navedeno, omogućuje proizvodnju širokog spektra poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda visoke vrednosti, sa visokim nivoom kvaliteta u pogledu zdravstvene bezbednosti i hranljive vrednosti, koja odgovara trendu potražnje potrošača koji se kreće u tom smeru.

Za određeni broj ključnih primarnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, prinosi su dostigli svoj relani potencijal, iako postoje izražene razlike između regiona i gazdinstava. Prehrambenoj industriji dostupne su kvalitetne sirovine iz domaće proizvodnje. Značajni investiciji doprineli su modernizaciji tehničko-tehnoloških kapaciteta i unapređenju konkurentnosti na međunarodnom, pre svega regionalnom tržištu. Zahvaljujući nizu bilaternih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, domaćim proizvođačima poljoprivrednih proizvoda i hrane dostupna su brojna strana tržišta, čime se povećavaju mogućnosti rasta izvoza.

Raznolikost i atraktivnost ruralnog ambijenta, zajedno sa bogatom kulturnom baštinom, očuvanim tradicionalnim tehnologijama proizvodnje hrane i solidnim stanjem infrastrukture (u nekim ruralnim oblastima), predstavljaju solidnu bazu za razvoj različitih tipova turizma. Uz to treba dodati i postojanje široke lepeze domaćih prerađevina visokog kvaliteta, koje su prepoznate na tržištu i za kojima postoji tražnja kako od strane turističkih i ugostiteljskih objekata, tako i na gradskim pijacama.

I pored toga što sektor ima brojne konkurentske prednosti koje bi se mogle iskoristiti za brži rast i razvoj, uključujući bogate zemljišne resurse i raznovrstan biodiverzitet, preferencijalni status na brojnim evro-azijskim tržištima, komparativno niske troškove radne snage i odskora, pristup investicionoj podršci za poljoprivredu iz EU fondova, mnogi potencijali su nesikorišćeni.

Veliki deo gazdinstava, posebno onih male i srednje veličine sa još uvek aktivnom vitalnom radnom snagom, ne uspeva da dospe na razvojnu putanju. Razlozi zastoja u njihovom strukturnom reformisanju su višestruki, a neki od ključnih su otežan pristup finansijskim tržištima, otežan pristup zemljištu (u regionima gde postoji tražnja), kao i nedovoljna integrisanost u lance vrednosti. Većina proizvođača sa malim i nestabilnim tržišnim viškovima orijentisana je na lokalna tržišta i/ili se suočava sa visokim transakcionim troškovima u pristupu novim i većim tržištima. Logistička podrška i prateće usluge dostupni su pretežno velikim proizvođačima i izvozno orijentisanim sektorima i proizvodima. Na drugoj strani, izražena koncentracija i mala konkurencija u prehrambenoj industriji dodatno otežavaju poziciju malih proizvođača sa inače niskom pregovaračkom snagom.

 Stope starenja ruralnog stanovništva su visoke, što nepovoljno utiče na generacijsku obnovu nosilaca i upravnika gazdinstva, a posledično i na njihovu spremnost i kapacitet za prihvatanje inovacija. Pored toga, u važna strukturna ograničenja spada i veliki broj malih gazdinstava, usitnjenost parcela, ograničen pristup zemljištu u područjima gde postoji tražnja za potrebe širenje gazdinstava, nizak stepen specijalizacije i opadajući udeo gazdinstava sa diverzifikovanim prihodima sa gazdinstva.

Održivo upravljanje prirodnim resursima, ekološki i klimatski izazovi, zajedno sa ruralnom infrastrukturom, su područja na čijem je unapređenju malo učinjeno. Razlozi se samo delimično mogu tražiti u lošoj koordinaciji aktivnosti na pripremi intersektorskih strategija, akcionih planova i manjku sredstava. Jednako važan problem predstavlja i nedostatak kapaciteta u jedinicama lokalne samouprave da kreiraju i sprovode veće lokalne infrastrukturne projekte, ali i da sprovode kontrolne funkcije koje su im dodeljene nad upravljanjem prirodnim resursima.

Doprinos poljoprivrede ekonomskom rastu i razvoju Republike Srbije je značajan, ali i dalje postoji veliki prostor za dalje transformisanje poljoprivredno-prehrambenog sektora u moderan i konkurentan sektor koji generiše nova kvalitetna radna mesta, garantuje stabilne prihode poljoprivrednika, doprinosi održivom korišćenju resursa i unapređuje stanje životne sredine i ekonomije ruralnih područja. Dinamičniji rast produktivnosti i konkurentnosti zahtevaju ne samo stabilan rast proizvodnje i smanjenje troškova, već i izmenu proizvodne strukture, rast kvaliteta i veću zastupljenost proizvoda veće dodate vrednosti. Da bi ove ove promene dogodile, osnovni preduslov je generacijska obnova sektora u većini ruralnih regiona, popunjavanje sektora vitalnom i kvailifikovanom radnom snagom, što porazumeva kooridnaciju politika koje vode ka socio-ekonomskoj transformaciji ruralnih sredina.

Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 10/13 – dr. zakon, 101/16 i 67/21 – dr. zakon), propisana je obaveza donošenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije (Član 4), Nacionalnog programa za poljoprivredu (Član 5) i Nacionalnog programa ruralnog razvoja (Član 6).

Nacionalni program ruralnog razvoja (NPRR) predstavlja srednjoročni operativno-planski dokument javnih politika kojim se reguliše sprovođenje politike ruralnog razvoja u Republici Srbiji za programski period od 2022–2024. NPRR je baziran na Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine („Službeni glasnik RS”, br. 85/14), kojom su definisani dugoročni pravci razvoja poljoprivrede i ruralnih područja, kao i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, kojim se definišu aktivnosti u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Zakonom o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016a), uređuju se vrste podsticaja, način korišćenja podsticaja i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U skladu sa ovim Zakonom i odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS, br. 30/2018), NPRR derfiniše i bliže razrađuje osamnaest mera ruralnog razvoja koje su klasifikovane u pet osnovnih grupa podsticaja:

1. Podsticaji za unapređenje konkurentnosti u sektoru poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda;
2. Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa;
3. Podsticaji za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima;
4. Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i
5. Podsticaji za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja.

Sprovođenje mera NPRR dugoročno će doprineti ostvarivanju ciljeva nacionalne politike i prevazilaženju navedenih problema i izazova sektora.

1. Ciljevi i očekivani efekti donošenja NPRR

Ciljevi. Ciljevi poljoprivredne politike i način njihovog ostvarivanja definisani su Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Polazeći od ciljeva definisanih ovim Zakonom, strateških ciljeva za period do 2024. godine, zakonskih okvira koji regulišu primenu politike ruralnog razvoja, ukupnog ambijenta u kojem posluje poljoprivredno-prehrambeni sektor i izazova sa kojima se suočavaju ruralne sredine, uočenih ograničenja i deficita politike tokom primene prethodnog NPRR, kao i novog okvira evropske politike u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja, definisana su 4 posebna cilja:

1. Unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, kroz dostizanje nivoa EU standarda kvaliteta i i unapređenje tržišnog lanca,
2. Unapređenje upravljanja prirodnim resursima, očuvanje biodiverziteta, smanjenje rizika i ublažavanje posledica klimatskih promena,
3. Unapređenje ruralne ekonomije i socijalne strukture ruralnih područja,
4. Kreiranje i transfer znanja i inovacija.

Efekti. NPRR kroz mere podsticaja za unapređenje konkurentnosti u sektoru poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda doprinosi realizaciji strateškog cilja SPRR koji se odnosi na rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede i programskog posebnog cilja 1- Unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, kroz dostizanje nivoa EU standarda kvaliteta i i unapređenje tržišnog lanca. Pored toga, NPRR će ovom podrškom doprineti dugoročnoj ekonomskoj održivosti poljoprivrednih gazdinstva, ujedno jača kapacitete poljoprivredno-prehrambenog sektora da odgovori na izazove u pogledu rasta potražnje za visokokvalitetnom i sigurnom hranom, kao i izazove vezane za klimatske promene, zaštitu životne sredine i dobrobiti životinja. Unapređenje veza u tržišnom lancu će omogućiti ravnopravniju raspodelu dobiti, unaprediti post-žetveno upravljanje proizvodima, doprineti poboljšanju kvaliteta i bezbednosti hrane i poboljšati položaj primarnih proizvođača u raspodeli dobiti i pristupu tržištu.

Merama podsticaja za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa NPRR će direktno doprineti ostvarivanju cilja SPRR vezanog za Održivo upravljanje resursima i zaštitu životne sredine, i ostvarivanju posebnog cilja NPRR: cilja 2. Unapređenje upravljanja prirodnim resursima, očuvanje biodiverziteta, smanjenje rizika i ublažavanje posledica klimatskih promena. Osim toga, ovim merama NPRR će doprineti unapređenju ne samo stanja prirodnih resursa i njihovom očuvanju u skladu sa principima dobre poljoprivredne prakse, već i prevenciji degradacije agro-biodiverziteta i poboljšanju adaptivnih kapaciteta sekotra. Pored pozitivnog uticaja na ekološku održivost i životnu sredinu, ostvarivanje ovog cilja doprinelo bi rastu produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, diverzifikaciji prihoda poljoprivrednih gazdinstva, uključujući i one koji potiču od korišćenja šumskih resursa i tradicionalnih proizvoda.   Ovi segmenti agrarne politike su do sada bili nedovoljno integrisani u sistem podrške. Otuda, NPRR 2022-2024 ima za cilj da paralelno sa unapređenjem horizontalne i vertikalne koordinacije politike u ovoj oblasti, doprinese jačanju svesti proizvođača o neophodnosti zaštite životne sredine i prirodnih resursa i podstakne primenu dobre poljoprivredne prakse na površinama kojima gazduju. Realizacija ovog cilja biće podržana nizom mera i aktivnosti u koordinaciji sa drugim organima i upravama MPŠV (SPP, UZPZ, UZŠ) i lokalnim zajednicama. NPRR podržaće ostvarivanje ovog cilja merama kao što su: investicije u zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, podzemnih i površinskih voda, zaštitu i negu šuma, održavanje šumskih puteva i pošumljavanje; podrškom za očuvanje genetskih resursa. Posebna pažnja biće posvećena transferu znanja, u cilju jačanja svesti i kapaciteta poljoprivrednih proizvođača za  usvajanje mera i praksi koje doprinose ublažavanju rizika od klimatskih promena i smanjenju efekata staklene bašte, kao i većoj primeni IT sistema za blagovremno obaveštavanje i upozoravanje.Mere podsticaja za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima definisane u NPRR obuhvataju širok spektar mera usmerenih na ostvarivanje cilja SPRR vezanog za unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva i programskog  cilja: cilj 3., vezan za Unapređenje ruralne ekonomije i socijalne strukture ruralnih područja,.

Unapređenje ruralne ekonomije i socijalne strukture ruralnih područja, kao cilj NPRR, integiriše nastojanja da se proširi sprektar ekonomskih aktivnosti i poboljša stanje na ruralnom tržištu rada, očuva demografska vitalnost, i ostvari genaracijski i rodno balansirani razvoj kako u pogledu učešća u razvojnim procesima, tako i ekonomskog osnaživanja i uživanja u efiktima razvoja. Pored toga, ostvarivanje ovog cilja doprinelo bi smanjenju izraženih teritorijalnih društvenih i ekonomskih razvojnih disproporcija u ruralnim područjima Srbije.

Diverzifikacija ruralne ekonomije doprineće proširenju spektra proizvoda i usluga dostupnih ruralnom stanovništvu, unapređenju ruralnog tržišta rada, doprineti rastu atraktivnosti ruralnih područja kao mesta za život, i podstaći razvoj novih proizvoda i usluga zasnovanih na tradicionalnom znanju i tehnologiji, prirodnim resursima i kulturnom nasleđu. Razvoju ruralne ekonomije i kreiranju novih radnih mesta doprineće mere kao što su: podrška ulaganjima u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava; podrška ulaganjima u opremu i resurse za preradu i marketing poljoprivrednih  proizvoda; podrška diversifikaciji aktivnosti na gazdinstvu; podrška mladima u ruralnim sredinama; podrška implementaciji lokalnih strategija ruralnog razvoja koje stvaraju prilike za kreiranje novih radnih mesta i usluga; ulaganjima u ruralnu javnu infrastrukturu, čime se stvara podsticajno okruženje za razvoj poslovanja.

Socijalna i demografska revitalizacija sela i generacijska obnova sektora poljoprivrede, biće podržane kroz motivaciju mladih za uključivanje u poljoprivrednu proizvodnju. Na taj način Program će doprineti ne samo popunjavanju sekotra vitalnom radnom snagom, već će pozitivo uticati i na niz drugih performansi gazdinstava kao što su: prihvatanje inovativnih rešenja i praksi, izmeni proizvodne strukture, boljem upravljanju resursima, diverzifikaciji prihoda i dr.

Stanje ruralne infrastrukture jedan je ograničavajućih faktora razvoja ruralne ekonomije, konkurentosti poljoprivrednog sektora i kvaliteta života u ruralnim sredinama. Unapređenje fizičke infrastrukture poboljšaće ekonomski i društveni položaj i perspektive ruralnih područja, usporiti negativne demografske trendove i povećati atraktivnost ruralnih područja kao mesta za život i ulaganja. Ostvarivanje ciljeva vezanih za unapređenje stanja ruralne infrastrukture biće podržano podsticajima za izgradnju atarskih i šumskih puteva, izgradnju i opremanje objekata za snabdevanje vodom i putne infrastrukture.

Razvoj lokalnih partnerstava i stvaranje uslova za široku participaciju civilnog društva i socijalni dijalog, ima za cilj da afirmiše i podstakne uravnotežen teritorijalni razvoj, inkluziju ruralnog stanovništva u razvojni proces, ojača kapacitete za saradnju među akterima i kreiranje multi-sektorskih loklanih strategija ruralnog razvoja po uzoru na LEADER pristup. Podrška primeni LEADER pristupa će u narednom periodu biti usmerena na osnivanje novih Parnerstava za teritorijalni ruralni razvoj i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i projekata predviđenih strategijama.

Mere podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja predstavljaju transferzalne mere kojima NPRR utiče na dostizanje svih programskih ciljeva. Ova grupa mera doprinosi dostizanju posebnog cilja 4. NPRR – Kreiranje i tranfer znanja i invacija. Kreiranje i tranfer znanja i inovacija do neposrednih korisnika, neophodan su preduslov za smanjenje tehnološkog zaostajanja poljoprivrede i borbu sa tri velika razvojna izazova — rast konkurentnosti, održivo upravljanje prirodnim resursima i prilagođavanje klimatskim promenama. Investicije u nove tehnologije i znanja (opremu i ljudstvo) sa jedne strane, kao i rastuće potrebe da se na izazove klimatskih promena i globalnog tržišta efikasnije odgovori, sa druge strane, zahtevaju reakciju na planu obezbeđenja efikasnog sistemskog okvira za kreiranje, promovisanje i primenu modernih proizvodnih praksi, kao i inovacija u pratećim sistemima od značaja za poljoprivredu. Modernizacija i tehnološki razvoj sektora (osim kapitalnih investicija u resurse i fizički kapital), biće podržani merama koje podstiču kreiranje novih inovativnih praksi i tehonlogija i njihov transfer do svih učesnika u proizvodnom lancu.

1. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u oblasti, uključujući i prava i obaveze korisnika mera definisanih NPRR (polazne osnove)

Pravo na ostvarivanje podsticaja za mere ruralnog razvoja koje su definisane NPRR imaju:

1. fizička lica — nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2. preduzetnici;
3. privredna društva;
4. zemljoradničke zadruge;
5. pravno lice registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja
6. srednje škole;
7. naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede;
8. crkve ili verske zajednice;
9. zadužbine i
10. jedinice lokalne samouprave.

NPRR za period 2022–2024. godine definiše opšte uslove za ostvarivanje prava na podsticaje u zavisnosti od tipa korisnika. Ministar bliže propisuje specifične uslove, način ostvarivanja prava na podsticaje za mere ruralnog razvoja, obrasce zahteva, odnosno prijave za ostvarivanje prava na podsticaje. Tipovi investicija, prihvatljivi troškovi za određene tipove investicija u okviru mera ruralnog razvoja, kao i maksimalne iznose podsticaja po korisniku, po meri i tipu investicije, detaljniji uslovi i kriterijumi za ostvarivanje prava na podsticaje po pojedinim merama biće naknadno definisani podzakonskim aktima, koji će biti predmet usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, a u skladu sa planiranim aktivnostima za transpoziciju mera nacionalne politike ka šemama podrške u okviru ZPP.

U skladu sa odredbama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Član 6), za izradu i za praćenje realizacije NPRR odgovoran je deo Ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja.

Uprava za agrarna plaćanja vrši izbor postupaka u skladu sa kriterijumima, mehanizmima i pravilima utvrđenim propisima za dodelu podsticaja; raspisuje konkurs za dodelu podsticaja; objavljuje javni poziv za podnošenje prijava za ostvarivanje prava na podsticaje sa uslovima za korišćenje prava na podsticaje; proverava ispunjenost uslova za odobravanje i isplatu sredstava po zahtevu za ostvarivanje prava na podsticaj u skladu sa propisima i uslovima na konkursu i gde je to potrebno i po pravilima javnih nabavki; priprema ugovor o korišćenju podsticaja između Uprave i korisnika sredstava podsticaja; odlučuje o pravu na podsticaje; vrši isplatu na osnovu ostvarenog prava na podsticaj; sprovodi postupak za povraćaj sredstava u slučaju neispunjenja obaveza od strane korisnika ili neosnovane isplate sredstava; vrši administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta; uspostavlja i vodi računovodstveno evidentiranje obaveza i isplata; vrši nezavisnu internu reviziju; dostavlja izveštaje i analize ministru.

NPRR bliže definiše nadležnosti za koordinaciju i međusobnu saradnju u sprovođenju pojedinih mera između različitih sektora i uprava Ministarstva poljoprivrede, šumarstav i vodoprivrede Rebublike Srbije.

1. Troškovi koje će sprovođenje NPRR izazvati građanima i privredi

Okvir finansijskog plana za realizaciju NPRR za period 2021–2024. godine razvijen je na osnovu postojećih budžetskih izdvajanja za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na osnovu Predloga finansijskog plana za period 2022–2024. godine sačinjenog od strane Uprave za agrarna plaćanja.

Projektovani nacionalni budžet za relaizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja za period do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu RSD, odnosno prosečno 9,4 milijarde RSD godišnje. Prosečni godišnji budžetski izdaci za mere ruralnog razvoja bi, prema ovoj projekciji, bili za 16,3% veći u odnosu na period 2018–2020.

Kao i projekcija ukupnog agraranog budžeta, tako i projekcija budžeta za ruralni razvoj i projekcija budžeta po pojedinim grupama mera, mora se uzeti sa rezervom, imajući u vidu očekivane promene u broju korisnika, mogućnost uvođenja novih tipova dopuštenih investicija i druge nepredviđene faktore od uticaja.

Odštampajte članak