Prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Oskar Benedikt, Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i NJ.E. Kristin Moro, Ambasadorka Republike Francuske u Srbiji, otvorili su danas, 03. septembra 2015. godine, završnu konferenciju EU Tvining projekta „Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju potrebnog za uspešnu primenu Sistema trgovine emisijama EU“. Projekat je finansirala Evropska unija sa milion evra.
Osnov svake aktivnosti koja za cilj ima unapređenje trenutnog stanja, je njegovo poznavanje, odnosno uspostavljanje kontinuiranog i efikasnog sistema prikupljanja relevantnih podataka. Ovo kako bi se promene pratile i pravovremeno preuzimale potrebne mere, te kako se ne bi odstupalo od zacrtanih ciljeva. Trenutno Republika Srbija ne raspolaže ovakvim sistemom po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje imaju negativne uticaje na globalni klimatski sistem. Razvoj praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz sektora industrije i energetike, postao je globalni cilj. Ovaj cilj definisan je i određen i zakonodavstvom Evropske unije. Ključni mehnizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je Sistem trgovine emisionim jedinicama. Ovaj Sistem sastoji se, praktično, iz dva principa: monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte; i sistema trgovine emisijama. Krajnji rezultat je smanjenje emisija iz sektora industrije, uključujući energetiku, praćeno povećanjem konkurentnosti i energetske stabilnosti država članica EU.
Kao zemlja potpisnica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto Protokola, R. Srbija je preuzela obavezu doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou. Kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji R. Srbija je inicirala ostvarivanje ove obaveze kroz ključni mehanizam EU, odnosno Sistem trgovine emisijama. Kako bi ostvarila siguran razvoj industrije, praćen smanjenjem emisija gaova sa efektom staklene bašte, i pratila isti, R. Srbija je prepoznala godišnji monitoring i izveštavanje, verifikovano od strane treće, nezavisne strane, emisija gasova sa efektom staklene bašte na godišnjem nivou, kao ključni preduslov.
Iz tog razloga, uz podršku dvogodišnjeg tvining projekta, pripremljen je nacrt Zakona o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih i energetskih postrojenja. Cilj je da ovaj Zakon stupi na snagu od 2016. godine. U praksi ovo znači, uvođenje obaveze srpskim postrojenjima da vrše monitoring, izveštavaju i verifikuju svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U ovom sistemu je 128 srpskih postrojenja i to termoelektrane, fabrike cementa, postrojenja za proizvodnju keramike itd.
Ovaj zakon je prvi korak ka primeni Sistema za trgovinu emisijama EU (EU ETS), najvećeg međunarodnog sistema za trgovinu emisionim jedincama gasova sa efektom staklene bašte na svetu.
Sa početkom monitoringa i izveštavanja obezbediće se osnov za zahtevano unpređenje srpske industrije, pre potpune primene EU ETS, što se može očekivati najkasnije sa ulaskom u Evropsku uniju. Kada potpuni EU ETS bude na snazi, srpske komanije moraće da obezbede emisiona prava (tzv. emisione jedinice) za svaku tonu CO2 koju emituju. Ukoliko srpske kompanije ne potvrde emisije u količini dobijenoj kroz emisiona prava one će morati da plaćaju kaznu od 100 evra po toni CO2. Druga mogućnost je kupovina ovih prava na evropskom tržištu, a cena emisione jedinice, trenutno, je približna 8 evra po toni CO2. Istovremeno, unapređenje sistema proizvodnje koje podrazumeva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte omogućiće srpskim kompanijama povećanje konkurentnosti i ostvarivanje, gotovo, ključnog kriterijuma za ostanak na EU tržištu.
Funkcionisanjem po ovom principu, EU ETS stvara podsticaj za kompanije da ulažu u tehnologije sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, obezbeđujući razvoj i zapošljavanje, ali i povećavanje konkurentnosti. Smanjenje zavisnosti od ugljenika doprinosi i drugim aspektima zaštite životne sredine, kao što je poboljšanje kvaliteta vazduha.
Utvrđivanjem cene CO2 emisija, EU ETS takođe daje jasan signal o troškovima uticaja klimatskih promena na životnu sredinu i naglašava značaj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Značajan deo projekta bio je posvećen jačanju kapaciteta i osposobljavanju postrojenja za sprovođenje obaveza monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte.Organizovano je: 17 radionica u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sa preko 150 učesnika; oko 10 bilateralnih sastanaka posvećenih određenim industrijskim granama i njihovim specifičnim pitanjima, uključujući učešće eksperata iz Francuske, Nemačke, Austrije i Slovenije.
Izrađen je sajt (www.ets-srbija.info na srpskom i www.ets-serbia.info na engleskom) kako bi se obezbedile dodatne informacije i dalje razumevanje predstojećih obaveza.
Tvining projekat sprovelo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa francuskim Ministarstvom ekologije, održivog razvoja i energetike, nemačkim saveznim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i austrijske Agencije za zaštitu životne sredine. Tim od 40 eksperata iz Francuske, Nemačke i Austrije radio je sa srpskim kolegama na prenošenju znanja i najboljih praksi iz Evropske unije u ovoj oblasti. Širok spektar zainteresovanih strana, uključujući vladine institucije, industriju i organizacije civilnog društva, učestvovao je u ovom projektu.
Više informacija na www.ets-srbija.info ili www.ets-serbia.info.
Odštampajte članak
