Морамо да изградимо отпорне  и  одрживе  прехрамбене  системе  који  ће  се  носити  са  шоковима изазваним пандемијама и климатским променама, изјавила је помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Ведрана Илић.

Илић је на панелу о трансформацијама прехрамбених система који је одржан у оквиру Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, истакла да су развој целокупног ланца вредности у прехрамбеним системима и подстицање руралне економске активности кључни за одрживи развој и економски раст у Србији.

„Због свега тога ћемо у наредном периоду још више радити и на питањима унапређења безбедности хране, проблема узрокованих климатским променама, контроли коришћења пестицида, али и помагати малим, средњим и великим произвођачима хране да буду конкурентни како на домаћем, тако и на иностраном тржишту“, рекла је Илић je на скупу „Food Summit Novi Sad“  у организацији Министарства пољопривреде и Уједињених нација.

Илић је подвукла да је трансформација прехрамбених система процес у коме сви заједно учествујемо, због тога је неопходна добра комуникација на свим нивоима и између свих заинтересованих група.

„Морамо заједно радити на побољшању квалитета, праћењу светских трендова, али и усклађивању са захтевима тржишта и регулативе, док истовремено, морамо радити на прилагођавању пољопривредне производње климатским променама модернизацијом, едукацијом и ефикаснијим коришћењем природних ресурса уз што мањи утицај на животну средину“, истакла је Илић.

„Што се тиче остваривања нашег националног плана трансформације прехрамбених система, као и остале земље суочавамо се са препрекама за које сам сигурна да ћемо заједно савладати“, казала је Илић, додајући да су сви у потпуности посвећени да остваре постављене циљеве.

Један од главних циљева трансформације прехрамбених система Србије остаје дигитализација и технолошка модернизација, навела је Илић и подсетила да је од прошле године направљен велики искорак у овом правцу успостављањем законског оквира за Е-аграр (платформа за субвенције пољопривреде и регистрацију пољопривредних домаћинстава).

„Такође, настојимо да стално ажурирамо наше подзаконске акте посебно у вези са прихватљивим инвестицијама у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, увођењем нових и иновативних технологија, и то је нешто на шта смо заиста поносни. Увек смо отворени за разговор са свим заинтересованим странама и за увођење нових ствари које доприносе унапређењу стабилности и предвидивости примарне пољопривреде и прераде“, рекла је Илић.

Међу активностима које се предузимају у том правцу су и реализација пројекта рејонизације воћарске производње у Србији, промовисање органске производње, заштита географског порекла и прилагођавање климатским променама –  3 пројекта Зеленог Климатског Фонда (спроводе их УНДП, ФАО и Развојни Фонд Војводине). Имамо и велике инвестиционе пројекте посебно у области наводњавања и аутоматске противградне заштите.

У претходном периоду смо покренули неколико јавно-приватних партнерстава (лесковачки повртари, произвођачи кромпира из Прилика и вишања из Мерошине),  а такође радимо на омогућавању малим произвођачима да креирају кратке ланце снабдевања храном тако што мењамо подзаконске акте и омогућавамо да продају своје производе локално, док своју производњу усклађују са стандардима безбедности хране, што је важан корак за све нас као купце, закључила је Илић.