Саопштења Министарства и најаве

Танасковић: Већ реализујемо договор са пољопривредницима, тражимо решење за малину и пшеницу

Mинистарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је да је већ почела реализација мера предвиђених недавно потписаним Споразумом о сарадњи са пољопривредницима, и истакла да су току интензивни разговори како би се нашло решење за откуп малине, али и модели за премошћавање ситуације на тржишту пшенице.

Танасковић је јуче разговарала са произвођачима житарица о откупу пшенице, а како је објаснила гостујући на РТС-у, углавном је цена проблем у целом свету.

“То су нама увезене ствари са којима се свака држава бори, па и ми. Цена се креће 20 динара и ниже. Оно што је већи проблем од саме цене је што нема тражње, значи потпуно је стала трговина пшеницом и то је оно о чему смо ми разговарали. Тражимо моделе како да заправо премостимо овај период, док не видимо како ће се тржиште одвијати”, наводи Танасковић.

Танасковић је  истакла да је договорено да се током наредне недеље одржи састанак са удружењем Жита Србије, у којем су наши највећи извозници.

“Да видимо са њима шта они кажу и какви су њихови предлози за решавање ове ситуације”, додала је министарка.

Сматра да је то прави начин разговора са пољопривредницима, јер свака пољопривредна грана сада седи на састанцима у Влади Србије.

“Сви у ланцу седе, ми са свима разговарамо и ту се изнесу и тешке речи и примедбе, али види се шта је суштина проблема и то виде сви учесници и онда нема једна страна прича једно, друга друго”, додала је Танасковић.

Када је реч о малини, чија је откупна сезона на прагу, Танасковић је нагласила да је држава што се малине и малинара тиче урадила пуно ствари и да сви треба да буду задовољни.

“Већ у јануару смо донели мораторијум на постојеће кредите који је продужен за 12 месеци. Након тога, пре неколико недеља донели смо закључак на Влади по којем ће Поштанска штедионица одобрити кредите за све хладњачаре мале и средње који имају непродату робу прошлогодишњег рода могу да користе ту кредитну линију са грејс периодом од шест месеци, отплатом од шест месеци, држава ће субвенционисати део камате”, објаснила је Танасковић.

Они су, додаје, у обавези да дају залог на ту робу, инспекција ће им ићи једном месечно у контролу и услов да узму кредит је да се одмах измири дуг према примарним произвођачима.

“То је јако велика подршка пред нову откупну сезону. Имали смо врло тешку ситуацију у којој треба сви да знамо да од цене која се прошле године у откупу кретала између 500 и 600 динара, а онда пала цена извозне малине ми смо дошли у ситуацију да не можемо да продамо робу – односно хладњачари не могу да продају робу, јер не могу тај губитак да поднесу у целости”, каже Танасковић.

Истиче да им је држава овим помогла. “Још једанпут молим све који користе овај кредит да буду јако опрезни у смислу контроле, да се са тим не играју. Контроле ће бити константне, једном месечно и пратићемо сваки њихов корак до коначне продаје те робе која је на залихама и која је дата банци у залогу”, објашњава Танасковић.

Наводи да је пред нову сезону разговарала и са примарним произвођачима, али и хладњачарима и извозницима.

“Настављамо те разговоре у понедељак. То је сада један други ниво комуникације и мислим да ћемо доћи до неког решења на обострано задовољство, јер у овом тренутку сви су свесни ситуације, прича се са свима и сви су за столом. Ником није забрањено да дође и каже свој део приче. Мислим да ћемо наћи решење”, закључила је Танасковић.

Осврнувши се на Споразум о међусобној сарадњи са представницима седам удружења пољопривредних произвођача који је потписан 22. маја, Танасковић је објаснила да је све што је договорено, договорено за ову годину.

„Тако да ми смо искористили јавне позиве који су већ били у току и наши пољопривредни произвођачи немају потребу да се поново пријављују по хектару”, наводи Танасковић.

Указује да су они који су се већ пријавили на еАграр, а који немају проблема у смислу поравњања стања или исправки, већ  добили по 9.000 динара по хектару.

“Ми смо од јуче кренули са исплатом од 18.000 динара. Они који су добили 9.000 динара ће добити додатак још 9.000 динара, а они који нису добили новац од јуче је кренула исплата свих 18.000”, прецизирала је Танасковић и подсетила да је и даље у току јавни позив за генетичке ресурсе.

“Ту смо такође повећали износ субвенције са 30.000 на 40.000 динара, 12. јуна се завршава и тај јавни позив и крећемо са исплатом за свако пријављено грло”, поручује министарка.

Министарка Танасковић је на јучерашњем састанку са пољопривредним произвођачима, осим о ситуацији на тржишту пшенице, разговарала и о реализацији договорених мера.

“Јуче сам на састанку који је био маратонски и трајао четири сата добила питање како ми мислимо и да ли има времена око плавог дизела. Све што је држава обећала, држава то и уради. Ја сам то рекла и произвођачима да не потребе да се они брину око рокова, у сету закона који иду на крају године са буџетом које брани министар финансија у Скупштини биће и ова измена усвојена”, каже Танасковић.

Када је реч о одводњавању, према споразуму с пољоприврендицима такса је смањена за 50 одсто, а министарка се нада да ће већ ове недеље измене закона бити на Влади и онда након тога иду у скупштинску процедуру.

“Када буду биле усвојене измене закона биће предвиђено смањење од 50 одсто. Они који су за ову годину добили решења, они ће добити некакво књижно одобрење. Али од тренутка када смо потписали споразум, решења више нису издавана никоме”, навела је Танасковић.

У Београду борави делегација коју предводи председница Индије, а министарка Танасковић каже да имамо релативно малу робну размену са том земљом, али да може да буде већа.

“То је јако велико тржиште и заинтересовани су за наше пољопривредне производе. Успели смо у претходном периоду да усагласимо сертификат за јабуку, кренуо је извоз јабуке. Ми мислимо да то може много више. У овом тренутку приоритет је пшеница, то је оно што ћу понудити, и малина увек. Смрзнуто воће они од нас узимају, али не у количини колико би то могло. Трудићу се да ту сарадњу проширим”, рекла је Танасковић.

Категорије

Величина текста
Контраст