Светска организација за здравље животиња (ОИЕ) била је домаћин светским лидерима у здрављу животиња из јавног и приватног сектора и цивилног друштва, како би разговарали о новим идејама и решењима за глобални раст антимикробне резистенције (АМР). ОИЕ је упутио позив за учешће на панелу министру пољопривреде Србије, г. Браниславу Недимовићу, што је доказ улоге коју Министарство има у регионалним и глобалним токовима који се односе на ветеринарство и здравствену заштиту животиња.
Тродневни догађај од 29. до 31. октобра 2018. године коме је присуствовало више од 500 учесника, представника 182 земље чланице ОИЕ-а и међународних партнера (као што су ФАО, СЗО, Светска банка и Међуагенцијска координациона група Уједињених нација за АМР), као и представници индустрије хране (меса, млека, јаја, аквакултуре) и фармацеутске индустрије, цивилног друштва и академске заједнице, организован је под високим покровитељством његовог величанства Мохамеда VI, краља Марока.
Закључено је да је спречавање АМР у пољопривреди од кључног значаја за здравље људи, као и за безбедност и сигурност хране, здравље и добробит животиња и одрживи развој пољопривреде. Иако се антимикробна средства користе широм света како би контролисала и лечила инфекције код животиња и људи, њихова прекомерна употреба и злоупотреба доводе до раста ризика од АМР, при чему глобална економија, кретање људи, животиња, различитих роба и хране широм света, омогућавају отпорним патогеним микроорганизмима да се лако шире и населе целу планету, угожавајући здравље људи, животиња и животне средине. Поред тога, тема бројних дискусија била је потреба за међусекторском координацијом на националном нивоу кроз Националне акционе планове за спречавање развоја и ширења антимикробне резистенције, у складу са Глобалним акционим плановима које је донела Трипартитна група, Светска здравствена огранизација, ОИЕ и ФАО. Предавачи су били министри, заменици министара и државни секретари из земаља широм света, укључујући Мароко, Немачку, Сенегал, Тајланд, Јапан, Норвешку, Боцвану, Србију и Узбекистан. Делегације Србије, коју је предводио државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, г. Жељко Радошевић, активно је учестовала на конференцији, посебно на панелу посвећеном аспектима здравља животиња на АМР, што је један од највећих светских здравствених изазова 21. века.
Видео са конференције погледати – овде
Генерални директор ОИЕ, Др. Моник Елоа нагласила је да се само кроз промоцију одговорне и опрезне употребе антимикробних средстава може обезбедити њихова ефикасност при лечењу људи и животиња, као и њихова дугорочна примена, и истакла: „Данас смо обезбедили значајан напредак у овој мисији. Међународни стандарди о одговорној употреби антибиотима већ су донети од стране ОИЕ и других партнера. Сада их морамо у потпуности примењивати у свим државама како бисмо се суочили са проблемом АМР. За то је неопходна међународна сарадња. Заједничким радом земље чланице ОИЕ могу решити изазове, поделити најбоље праксе и осигурати глобална побољшања у овој области“.
Министри који су званично учествовали на конференцији, говорили су о сопственим националним програмима за контролу АМР и акционим плановима, и мерама које спроводе како би смањили антимикробну резистенцију код животиња, односно како примењују међународне стандарде, о чему су донели посебно саопштење: http://www.oie.int/en/for-the-media/press-releases/detail/article/agriculture-ministers-join-forces-to-tackle-antimicrobial-resistance-in-farming/
Државни секретар и заменик министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Жељко Радошевић истакао је да је Република Србија у потпуности свесна значаја aнтимикробне резистенције као глобалног проблема и приоритета за јавно здравље и здравља животиња, као и потребе да се сектори који се баве здрављем људи, животиња, биљака и животне средине, уз лидерство ОИЕ и других међународних организација, у потпуности посвете решавању овог глобалног проблема. Он је известио да је Србија припремила Националну стратегију и нацрт Националног програма са Акционим планом за контролу резистенције бактерија на антибиотике, и да се уз подршку ЕУ, од 2016. године спроводи твининг пројекат чија једна од кључних компоненти управо антимикробна резистенција. Пројекат пружа подршку у хармонизацији прописа, у изради прoгрaма мониторинга резистенције на aнтимикрoбнa срeдствa, eдукацији и подизању свести свих заинтересованих страна.
На крају конференције, донете су и одговарајуће препоруке, које укључују хитан позив за спровођење истраживања и развоја нових антимикробних лекова, као и алтернативних средстава укључујући и приоритетне вакцине, укидање и одлучно спровођење забрене употребе антибиотика као промотора раста и осигурање да квалификовани ветеринари, и узгајивачи међусобно блиско сарађују како би се осигурала одговорна и рационална употреба кључних лекова, уз забрану употребе одређених антибиотика код животиња, због њиховог примарног значаја за лечење људи (нпр. цефалоспорини, колитсин и др.).
„Ова конференција на којој учествују управо доносиоци одлука, испуњава ме надом, јер заједно радимо на одговорној употреби антимикробних средстава у свим секторима и свим земљама“, рекао је Јосе Гразиано да Силва, генерални директор Организације за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација. „Опрезна употреба антимикробних средстава остаје кључна за безбедност хране, а добро разумевање одговорне употребе треба да буде захтев за здравствене раднике у свим секторима.“
Одштампајте чланак
