Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је да је држава за последњих годину дана предузела низ значајних мера захваљујући којима је пољопривредно тржиште озбиљно унапређено, а успешно је спроведен и процес дигитализације пољопривреде и обезбеђена никада већа средства за субвенције.

„Прошле године буџет за пољопривреду био је рекордан, и ове године износи 119 милијарди динара, што није мало новца. Мислим да је резултат неминован, само треба времена“, казала је Танасковић на 29. по реду панелу на овогодишњем Копаоник бизнис форуму, под називом „Одржива пољопривреда: Изазов за будућност“.

Усмерили смо се ка сточарству и повећању сточног фонда, истакла је Танасковић, додајући да смо  у паду у том пољу 20 година и држава сада то мора да заустави.

„Ми смо пројектовали у предлогу који је председник Србије Александар Вучић изнео пре месец дана, „Скок у будућност Србија 2027“, раст сточног фонда на 5 до 8 одсто годишње, али очекујемо много више“, истакла је Танасковић.

Министарка је навела да више нема никаквих дилема које су то мере које ће држава субвенционисати.

„То мора да буде транспарентно и јасно. Сваки пољопривредни произвођач мора унапред да зна“, рекла је Танасковић.

Оно што је кључно у овом процесу дигитализације је што имамо све податке на једном месту, знамо ко су корисници и сваки пољопривредни регион можемо да таргетирамо мерама за тај регион и да сваки пољопривредник добије баш оно што њему недостаје у његовом крају, указала је Танасковић.

Сумирајући претходну годину, министарка Танасковић је подсетила да је држава урадила много интервенција и интервентних мера у 2023. години која је по свему судећи била ванредна година што се аграрне политике тиче.

„Имали смо невероватну ситуацију и стање на европском тржишту где вам Украјина као један од највећих произвођача комплетну производњу изручи у ЕУ, и сви ми смо тиме погођени“ , прокоментарисала је министарка и истакла да су поједине субвенције као одговор на то повећане, уведени су прелевмани, интервентне мере за вишкове…

Како је министарка напоменула, улога државе није да гарантује минималну цену неког производа, већ да се створи повољан привредни амбијент и она сматра да све учињено томе и доприноси.

Главни стратешки циљ државе је безбедност снабдевања, и сви остали циљеви се фокусирају на њега, истакла је Танасковић.

Танасковић је указала и да држава мора да има јасно развијену „социолошку страну“ која је фокусирана на мале произвођаче и најавила да ће стратегија пољопривреде до краја ове године угледати светлост дана.

„То ће бити права стратегија ка којој је држава опредељена, јасни циљеви који су поприлично амбициозни“, најавила је Танасковић.

Ја већу ефикасност очекујем већ крајем ове године и сваке следеће. Поред националног буџета, ми имамо ИПАРД програм 3, завршили смо ИПАРД 2 који је трајао 5 година. То је предугачко, више од 5 година трошите грант. То не сме да се деси. Кренули смо сада са првом мером ИПАРД 3 и то је још нових 500 милиона евра инвестиције у пољопривреду, истакла је Танасковић.

Такође, министарка је поновила да постоје и посебни грантови државе и да је све намењено малим пољопривредницима, јер они могу да расту само уз одговарајуће инвестиције, уз коментар да су сва давања експоненцијално порасла последњих година.

„Све што је могла држава да уради да амбијент остане повољан, да пољопривредник остаје, да стоку не продаје и да не гаси фарме већ да их пуни. Већина давања државе нису никада била већа и мислим да смо слику заокружили“, закључила је Танасковић.