Your browser (Internet Explorer 7 or lower) is out of date. It has known security flaws and may not display all features of this and other websites. Learn how to update your browser.

X

Navigate / search

Наставак успешне сарадње Министарства, FAO и EBRD на унапређењу пољопривредне производње у Србији

Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде, Организацијa за храну и пољопривреду (UN FAO) и Европскa банкa за обнову и развој (EBRD) наставиће и у будућем периоду сарадњу на унапређењу пољопривредне производње у Србији, а фокус ће бити на наводњавању, промоцији извоза хране и подизању квалитета путем развијања ознака квалитета и ознака географског порекла.

Како је најављено на конференцији за новинаре, приоpитети у заједничком будућем петогодишњем раду биће дефинисани Меморандумом о разумевању између три институције.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић подсетио је да Министарство, FAO и EBRD сарађују већ дуже време на неколико различитих пројеката чија је реализација у току.

Међу њима су пројекат „Српски квалитет“, који се односи на обележавање пољопривредних и прехрамбених  производа жигом који гарантује да су направљени искључиво од домаћих сировина и да су доказано вишег квалитета у односу на конкуренцију и пројекат „Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса у Србији“, у оквиру чега је донет правилник којим је омогућен легалан излазак малих произвођача меса и млека на тржиште.

Недимовић је истакао да наводњавање треба да буде једна од најважнијих ствари у будућности за српску пољопривреду, напоменувши да се тренутно у Србији реализује пројекат развоја система за наводњавање који се финансира кроз кредитну подршку Фонда за развој Абу Дабија.

„Тренутно 14 пројеката система за наводњавање реализујемо на целој територији Србије, у припреми је још 15 пројеката за 2018. годину“, рекао је Недимовић, који очекује да ће до краја 2019. потпуно бити искоришћен овај извор финансирања.

Министар је додао да се у сусрет томе, већ  шест-седам месеци разговара са EBRD о могућностима наставка финасирањa овог пројекта, a ради се о још већем капaцитету система финансирања како би што више пољопривредног земљишта било стављено под системе за наводњавање.

Старији економиста UN FAО Емануел Хидиер казао је да FAO и EBRD имају заиста блиску сарадњу са Министарством дужи низ година, и да је она заснована на „лепој комбинацији њихових јаких тачака“.

Министарство пољопривреде одређује усмерење и политике за пољопривредни сектор, EBRD је показала да је јако добра да нађе и стави на располагање финансирање за овај сектор, а улога  FAО је да донесе „know-how“ знање и искуство из инострaнства и помоћ када се ради о политикама и инвестицијама, навео је Хидиер.

Директор агробизниса за југоисточну Европу EBRD Миљан Ждрале навео је да та институција ради у 36 земаља централне и југоисточне Европе, централне Азије, Турске и северне Африке,  и да је  Србија једна у врху, заједно са Украјином, где имају највише, ако се гледа по глави становника, и финансијских пласмана и институционалне сарадње са Министарством пољопривреде.

Ждрале је изразио задовољство што ће та сарадња бити настављена и у будућности, и то у дужем периоду.

Полазећи од значајног броја пројеката које су FAO и EBRD до сада реализовале у Србији, приоpитети будуће сарадње биће: наводњавање, односно помоћ Србији у изградњи нових и ревитализацији постојећих система за наводњавање, промоција извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Србије и рад на политици и унапређењу квалитета пољопривредно-прехрамбених производа путем развијања ознака квалитета и ознака географског порекла.

На догађају су промовисани и резултати пројекта “Развој ознаке географског порекла у сектору хране и пољопривреде”, који FAO и EBRD у сарадњи са Министарством реализују у Србији од 2014. године.

Економиста UN FAO Лиса Паљети рекла је да је циљ увођења ознаке географског порекла  унапређење квалитета и промовисање у земљи и иностранству производа из Србије.

Ти производи  испуњавају следеће услове:  специфичан квалитет производа, специфичан начин производње, дефинисано географско порекло сировина и назив и репутација производа који га разликују од других на тржишту. За географску ознаку порекла до сада су сертификовани следећи производи: Ариљска малина и Облачинска вишња, а у току је сертификација Копаоничког ајвара.