Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић отворила је први Самит живинара Балкана и 7. Живинарски бизнис форум, који је ове године окупио све учеснике овог сектора из Србије и Балкана који ће кроз дијалог размотрити најбоља решења за унапређење ове гране и даљу регионалну сарадњу у тој области.

„Живинарство, производња меса и јаја представља шансу овог региона. Добра организација, озбиљни произвођачи, јака удружења су предуслови који су већ испуњени“, истакла је Танасковић.

Танасковић је нагласила да ће Министарство пољопривреде увек подржати овакву врсту иницијатива и скупова који се организују у циљу заједничког рада на превазилажењу осталих изазова са којима се сектор суочава.

„Оваква окупљања су одлична прилика да се размене информације о најновијим технологијама, знање и искуства са терена и да се промовишу домаћи производи“, рекла је Танасковић на скупу који се одржава у Аранђеловцу од 6. до 8. септембра.

Министарка Танасковић је указала да се живинарска индустрија у Србији из године у годину развија и повећава своје капацитете.

Како је прецизирала, производња живинског меса у нашој земљи се у претходних 10 година кретала у распону од 86 хиљ. t до 116 хиљ. t. Током 2022. године остварена производња живинског меса била је на нивоу од 116 хиљ. t, што је за 4% више у односу на претходну годину и 7,3,% више у односу на петогодишњи просек.

„То је највећа остварена производња у последњих 10 година“, навела је Танасковић.

Министарка је објаснила да се осим пласмана квалитетних живинских производа на домаћем тржишту, јавља потреба да се производи пласирају и на друга тржишта као што је ЕУ и додала да у том смислу унапређујемо своје технолошке, структурне услове и системе самоконтроле уводећи додатне тржишне стандарде.

Држава Србија прати и прилагођава се захтевима тржишта како околних земаља тако и ЕУ, а одређени кораци за хармонизацију стандарда у овој производњи су учињени у претходне две године и интензивно радимо на остваривању додатних услова за извоз јаја и свежег меса, казала је Танасковић.

Танасковић је подсетила да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде даје бројне подстицаје у оквиру различитих мера – директних давања (за квалитетна приплодна грла – родитељске кокошке и ћурке), мера руралног развоја (набавка машина и опреме, изградња складишњих и др капацитета).

Пажњу посвећујемо и очувању животињских генетичких ресурса, па тако подстицаји обухватају и подршку програму који се односи на очување аутохтоних раса живине, напоменула је Танасковић.

Када је реч о ИПАРД програму произвођачи и прерађивачи живинског меса највећу подршку могу да остваре у оквиру сектора меса и сектора јаја и то кроз две мере – мера 1 која се односи на инвестиције у физичку имовину и мера 3 која се односи на прераду и маркетинг.