Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде спроводи многе активности у циљу изградње отпорности на климатске промене, пре свега у производњи хране, изјавио је данас државни секретар Бојан Врањковић приликом обраћања на Дијалогу о климатским променама „Партнерства за отпорност на климатске промене“.
Активности подразумевају и повећање наводњаваних површина, унапређење управљања земљиштем и шумама, припреме и спровођење ИПАРД Мере 4 везане за спровођење агроеколошких мера, решавања проблема и третмана отпадних вода, континуирано усклађивање прописа и увођење субвенција које највише доприносе адаптацији на климатске промене и друго.
„Због велике зависности од временских прилика, пољопривредна производња је “прва на удару. Материјална штета изазвана екстремним временским непогодама од 2000. године процењује се на 6,8 милијарди евра. С друге стране, додатни инвестициони трошак за достизање националног климатског циља до 2030. је приближно исти (6,5 милијарди евра), а на нама је да ову транзицију ка климатски отпорнијој производњи убрзамо што више можемо“, рекао је Врањковић и додао да је један од начина да се пут убрза и увођење нове мере у ИПАРД.
Врањковић је најавио да ће се у оквиру ИПАРД III програма, први пут спроводити Мера 4 – „Агро-еколошко- климатска мера и мера органске производње“, чији је циљ допринос одрживом управљању природним ресурсима, као и ублажавању и прилагођавању пољопривреде климатским променама. Потенцијални корисници Мере 4 биће у обавези да поштују захтеве вишеструке усклађености, односно добрих пољопривредних и еколошких услова и обавезних захтева у погледу заштите животне средине, здравља људи, животиња и биља, као и добробити животиња. Финансијска подршка за газдинства биће обезбеђена у виду годишњег плаћања по јединици површине или по грлу угрожене расе.
Он је нагласио и значај спровођења Декларација о Зеленој агенди за Западни Балкан, чије су потписнице Србија и земље региона има значајан потенцијал за унапређење напора на ублажавању климатских промена и процеса прилагођавању на климатске промене.
Од дугорочних планирања у прилагођавању пољопривредне производње на климатске промене, Врањковић је поменуо и веома важан пројекат рејонизације воћарске производње у Србији, као и да министартво ради и на такозваним краткорочним ”подешавања” производње услед најава наступајућих неповољних услова да би се умањиле штете.
„Ту пре свега мислим на сарадњу потенцијале примене нових технологија и науке, као што је сарадња са БИОСЕНС институтом и агрометероолошким сервисима РЗМЗ Републике Србије, али и великим улагањима у модернизацију и аутоматизацију противградне заштите у Републици Србији где је за ове системе укупно до сада обезбеђено више од 20 милиона евра“, изјавио је Врањковић.
Одштампајте чланак
