Апелујемо на власнике и држаоце свиња да сваку промену здравственог стања пријаве ветеринару, како би се извршила брза дијагностика болести и у што краћем периоду предузеле све неопходне мере у циљу спречавања ширења афричке куге свиња.
Власници афричку кугу свиња могу препознати на основу следећих симптома: изненадно угинуће једне и више свиња; губитак апетита; потиштеност; повишена телесна температура до 42°C; крварења по кожи (најчешће по ушима, њушци, репу, ногама, стомаку и бочним странама трупа); крвав пролив; побачаји; несигурност у ходу; отежано дисање и кашљање, повраћање.
Афричка куга свиња је вирусна болест која је у Србији први пут дијагностификована 2019. године, и која се готово увек завршава смртним исходом.
Вршилац дужности директора Управе за ветерину Милош Петровић изјавио је за Танјуг да у случају дијагностификовања болести и њене појаве на терену Управа за ветерину доноси решење о зараженом и угроженом подручју.
„Врши се попис и обележавање свиња, као и контрола здравственог стања. Забрањује се промет животиња из зараженог подручја како се болест не би ширила на остале регионе. Обавезна мера је еутаназија свиња са свим мерама дезинфекције објекта, а надокнада штете се врши по хитном поступку“, рекао је Петровић.
Он истиче да је куга код нас присутна у 12 управних округа и 27 општина, и да се болест са дивљих животиња на домаће преноси контактом.
Како је навео, јако су битне биосигурносне мере, примена дезинфекције и дезинсекције газдинства у циљу контроле вируса и болести.
„Болест није заједничка за животиње и људе, тако да није могућ пренос заразе. Отежавајући фактор у контроли ове болести је непостојање специфичне терапије и вакцине“, објаснио је Петровић.
Истакао је да куга наноси велике економске губитке и утиче на економију сваке земље.
Такође, Петровић каже да је велики број жаришта афричка куге свиња у окружењу Србије.
„Извештаји Светске организације за заштиту животиња говоре да је преко 200 жаришта дивљих свиња у Румунији, и око 170 жаришта код домаћих свиња, док у Мађарској има такође око 200 жаришта дивљих свиња. Пољска има 1.900 жаришта дивљих свиња, док је у Немачкој преко 700 њих“, наводи Петровић.
Додаје да се ова болест појавила у Републици Српској и Хрватској, те да Србија трпи велики притисак због присуства вируса.
„Ловци су веома битан фактор у ширењу ове заразне болести. Они су у обавези да пријаве сваки случај угинућа дивљих свиња које пронађу у ловишту. Када се болест једном појави код домаћих животиња она се шири и путем контаминиране хране и воде, као и исхраном помијама“, казао је Петровић.
Он је апеловао на власнике животиња да сваку промену здравственог стања пријаве ветеринару, и навео да постоје аларми за препознавање ове болести.
„Чест случај код ове болести је нагло угинуће животиња. Свако угинуће животиња мора се хитно пријавити ветеринару. У почетку болести животиње су апатичне, слабије једу храну и пију воду, а након тога се јављају промене на телу, плава боја коже, као и крварења у околини репа“, указао је Петровић.
Одштампајте чланак
