“Српско село је више од географске тачке – то је темељ идентитета, али и велики потенцијал за будући развој земље. Без младих, без породица, без деце – село не може да живи, због чега је потребно стварати услове да се млади задрже, а они који су отишли можда и врате. То значи подстицаји за пољопривреднике, али и културни садржаји, спорт, интернет – јер село мора бити модерно колико и град”, истакла је посебна саветница министра пољопривреде, шумарства и водопривреде и директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд Милица Јанковић на конференцији посвећеној будућности села и развоју руралних подручја у оквиру 92. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду.

Она је нагласила да Министарство спроводи низ програма подршке младим пољопривредницима, што, између осталог, подразумева повећане подстицаје до 70% прихватљивих трошкова за ИПАРД III програм у оквиру Мере 1, фиксну каматну стопу од 1% на годишњем нивоу приликом остваривања права на субвенционисану кредитну подршку, субвенције за набавку механизације, као и програме попут „50-40-10“, у којима више од две трећине корисника чине млади.

“Такође, Министарство пољопривреде улаже у руралну инфраструктуру – путеве, водовод, канализацију, јавну расвету – кроз подстицаје локалним самоуправама за насељена места са мање од 10.000 становника, у износу 100% вредности прихватљиве инвестиције. Очекује се и почетак процеса акредитације ИПАРД Мере 6, намењене јавним инвестицијама у селима, а житељи руралних подручја ускоро ће имати могућност да поднесу захтеве и у оквиру ИПАРД Мере 7”, поручила је Јанковић.

Према њеним речима, кроз програме образовања, дигитализације и подршке иновацијама у пољопривреди, Министарство унапређује доступност знања и модерних технологија пољопривредницима широм Србије. Јанковић је позвала све друштвене актере да допринесу оживљавању руралне Србије.

Јелена Доцић, саветница за програмирање активности ПССС у Сектору за рурални развој, истакла је значај трансфера знања у пољопривреди као кључног фактора за унапређење производње и развој села.

„Знање има вредност само ако се пренесе на произвођаче. Управо ту улогу играју 34 пољопривредне саветодавне службе у Србији, са преко 300 стручњака који раде директно са пољопривредницима“, нагласила је Доцић.

Према њеним речима, стручне службе су кадровски и технички оспособљене, редовно пролазе обуке и сертификације, а у сарадњи са медијима и кроз дигиталне платформе, знање постаје доступно свима.

Др Срђан Стојановић, шеф Одсека за рурални развој и очување биодиверзитета, указао је на значај мера руралног развоја као једне од кључних компоненти одрживог развоја у Србији.

„Око 40% становништва живи у руралним подручјима, и зато је важно да мере које спроводимо, кроз националне подстицаје и ИПАРД програме, директно доприносе побољшању квалитета живота и конкурентности пољопривредне производње“, рекао је Стојановић и указао и на значај међуресорне сарадње.

На конференцији, која је изазвала велико интересовање пољопривредника, медија и грађана, било је речи и о новој Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије.