У оквиру 92. Међународног пољопривредног сајма, у препуној сали Конгресног центра „Мастер“, одржана је стручна конференција посвећена хортикултури, лековитом и ароматичном биљу. Овај догађај је окупио бројне стручњаке, представнике институција и произвођаче, који су заједнички указали на огромне, али недовољно искоришћене ресурсе које Србија има у овим секторима.
Посебна саветница министра пољопривредe проф. др Татјана Бранков истакла је да сектор хортикултуре, укључујући украсно, лековито и ароматично биље, има велики економски, еколошки и извозни потенцијал. Она је навела да је у прошлој години у трговини цвећем остварен дефицит од 30 милиона евра, док је у области лековитог биља остварен суфицит од 5 милиона евра, што показује да постоји простор за даљи развој и подршку овим секторима.
„Министарство пољопривреде наставиће снажно да подржава ову врсту производње, посебно кроз инвестиције у природне ресурсе, инфраструктуру, сушаре, сепарацију и екстракцију етарских уља, као и у подизање пластеника и стакленика“, рекла је Бранков. Посебно је нагласила значај подршке органској производњи, која је природно повезана са производњом лековитог и ароматичног биља.
Др Милан Лукић, директор Института за проучавање лековитог биља “Др Јосиф Панчић” истакао је да Србија данас производи изузетно мале количине лековитог биља, док се велике количине увозе, чак и за потребе самог Института. „Док смо осамдесетих година били један од највећих извозника лековитог биља, данас смо велики увозници. Недостатак радне снаге, занемаривање ове производње и лоша организованост разлози су за такав пад“, поручио је Лукић.
Он је нагласио да се данас у Србији под лековитим биљем налази тек око 1.800 до 2.000 хектара, док потенцијали земље омогућавају знатно већу производњу. Захваљујући мерама Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде постоји реална основа за оживљавање овог сектора.
„Питање је зашто немамо више места као што је Баваниште, које је препознато као центар производње лековитог биља. То је тема о којој треба озбиљно разговарати, а радује ме што је Министарство пољопривреде препознало лековито биље као важан сегмент домаће пољопривреде“, истакао је др Лукић.
Колинда Хрехоровић, руководилац Групе за воће, поврће и алкохолна пића у Министарству, навела је да је током данашњег скупа представљен свеобухватан преглед тренутног стања у сектору хортикултуре у Србији, који обухвата производњу цвећа, украсног, лековитог, ароматичног и зачинског биља.
“Са једне стране имамо плантажну производњу, пре свега у Војводини, а са друге, изузетно вредно самоникло биље и цвеће у брдско-планинским крајевима, које представља неискоришћен ресурс. Министарство подржава овај сектор кроз конкретне мере – од повраћаја средстава за набавку опреме, попут пластеника, система за наводњавање и субстрата, до субвенција за расадничарску производњу и саднице ружа, у којима Србија већ бележи извоз од 2,5 милиона евра”, поручила је Хрехоровић.
Како је навела, стална комуникација са произвођачима је кључна, а њихов глас и иницијативе важни како би Министарство унапредило мере и подршку, те омогућило већу конкурентност домаћих произвођача на тржишту. “Сигурни смо да, уз заједнички рад, овај сектор може постати још значајнији носилац развоја руралних подручја и препознатљив бренд Србије”, закључила је она.
На конференцији су излагали и представници Сектора за пољопривредну политику, као и произвођачи. Конференција је изазвала велико интересовање и окупила представнике привреде, научне заједнице и произвођаче из свих крајева Србије, што је јасан сигнал да је време за нови замах у развоју хортикултуре и производње лековитог биља.
Одштампајте чланак
